Хроничар и писац Бранко Најхолд писац и хроничар, објавио је књигу под именом „ЗА(Б)ЛУДЕ ЗЕМУНСКЕ“ у којој је између осталог објаснио ко је Јосип Броз који је сахрањен на католичком гробљу у Земуну. Споменик овога Броза био је повод многим спектакуларним заверолошким митовима о Титовом двојнику који је убачен од стране Стаљина и Коминтерне након смрти правог Јосипа Броза чији је наводно овај земунски споменик. Ипак Бранко Најхолд у интервјуу за Новости негира ову новију легенду.
На католичком делу земунског гробља, на главној алеји у близини капија према Гробљанској улици, стоји надгробни споменик са именом Јосипа Броза, ту сахрањеног 1941. године.
– Још као дете, када сам са разредом преко гробља ишао, неко од мојих другара би обавезно извалио нешто поводом тог споменика и, наравно, одмах ћушком био ућуткан од стране учитељице – сећа се Најхолд. – Касније се у кафанским разговорима, увек у пола гласа, често и тај надгробни споменик помињао, углавном у оквиру широко распрострањене приче да је прави Јосип Броз са надимком Тито погинуо почетком рата, а да су његови партијски другови тада на упражњено место убацили двојника. Та прича имала је мноштво детаља, а споменик на земунском гробљу увек је фигурирао као крунски доказ.
Како Бранко објашњава, недуго по Титовој смрти та прича кренула је и јавно, „само су сада њени главни казивачи били његови дојучерашњи чанколизи“.
– Залуд сам у разним ситуацијама говорио да надгробник никакве везе са Титом нема, чак су се и чудили да ја, од детињства заклети антикомуниста, толико браним Тита. А ја нисам Тита бранио, већ – истину. Ипак, мистерије никакве нема, барем што се Јосипа Броза, покопаног у Земуну, тиче. Он је рођен 1877. године у месту Брезје, у Хрватском Загорју, дакле Титов је земљак, али ни у каквој ближој родбинској вези, јер тамо ни презиме Броз, а још мање име Јосип, нису никаква реткост. Уосталом, тај „земунски“ Јосип Броз никада се политиком бавио није. Човек је дуго радио у Немачкој, у Бремену, као преводилац у тамошњем хрватском исељеничком друштву, у Огулин је дошао после Првог светског рата, а затим се преселио у Земун, где је и умро 1941. године. Сахранили су га син Рудолф и снаја Јелена који су касније такође покопани у истој гробници. Да ли је Тито замењен двојником – то је питање у које нећу да улазим. И ако јесте и ако није, то са Земуном никакве везе нема, а ја се ипак првенствено локалном историјом бавим.
