Руски генералштаб је појачао ваздушну одбрану Руса у иранском комплексу нуклеарног реактора у Бушеру, у Персијском заливу, према изворима из Москве.
Истовремено, Иран је дозволио снимање кретања неколико својих мобилних ракетних батерија С-300 на југу, покривајући иранску обалу Персијског и Оманског залива.
Елементи руске војне обавештајне службе, електронског ратовања и саветници за командовање и контролу иранских система противаздушне одбране мобилисани су да подрже Иран у борби против америчких и савезничких напада.
Распон новог надзора протеже се знатно даље од напада С-300 од 200 километара и покрива америчке летелице и авионске базе на Арапском полуострву, као и америчке ратне бродове у (и под) Персијском заливу и изван Оманског залива . Рано упозорење о америчким нападима на ваздушне и поморске нападе сада је спуштено испод старог иранског прага од 4 до 6 минута. Kонтра–паљба иранских оружаних снага се аутоматски активира од тренутка добијање упозорења о нападу и циљној локацији.
То значи да ће, ако САД буду откривене да лансирају рој ракета усмерених на иранску ваздушну одбрану, руднике уранијума, реакторе и војне, операционе бункере, Иран лансирати свој рој ракета на америчке платформе за паљбу, као и на Саудијску обалу и друга постројења за производњу нафте, рафинерије и цевоводе, као и на танкере у лукама и у заливском току.
“Оружане снаге Ирана”, рекао је руски војни извор тражећи анонимност, “имају системе противаздушне одбране који су у стању да нападају ваздушне циљеве на оним висинама на којима могу летети летелице серије Глобал Хавк; то је око 19.000 до 20.000 метара. Иранска средства противаздушне одбране су и системи купљени у иностранству и системи сопственог дизајна Ирана; међу њима, посебно, стари совјетски систем С-75 и нови руски С-300. Недавно је Иран превезао неколико С-300 на југ, али то се догодило након што је дрон оборен (20. јун). Руски специјалисти сада раде у Бушеру и то значи да су С-300 такође за заштиту Бушера.“
Прошлог четвртка, 20. јуна, непосредно након поноћи, Иран је пратио амерички Глобал Хавк дрон од лансирања у ваздушној бази у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), јужно од Дубаија. Испоставило се да је линија полетања и иницијална рута лета више од 300 км од иранских радара за праћење. Четири сата касније, авион је уништен од стране иранске ракете на тачки на мору поред Kумобарака.
Додатни подаци о праћењу америчке операције дронова објављени су у симулацији иранске државне новинске агенције Фарс. Новинска агенција тврди да је Ирански пројектил Kхордад, копија С-300, направио успешан напад; алтитуда није пријављена.
Руски војни извор каже да сада постоји активна координација између руских и иранских војних штабова. “Kада је реч о координацији, наравно, постоји учешће Русије у размени обавештајних података због Бушера и ИСИС-а. Имамо дуго и успешно партнерство са Ираном, посебно у смислу борбе против међународног тероризма“.
Ирански војни извори рекли су западним новинарима да су успоставили “заједничку операциону просторију како би информисали све своје савезнике у Либану, Сирији, Ираку, Јемену и Авганистану о сваком кораку који усвајају у суочавању са САД-ом у случају општег рата на средњем истоку.“
Мапе објављене до сада у отвореним руским војним изворима показују четири главне противракетне одбране (ПВО) на иранској територији и распон напада њихових ракета. Трећи и четврти ПВО сада се појачавају како би се супротставили америчком појачању на мору и на територији Саудијске Арабије и Емирата.
Слабости и рањивости иранске одбране од америчког ваздушног напада су, наравно, државне тајне. Према писању Анатолија Гаврилова, руског стручњака за ваздушну одбрану, у марту, очекивани план америчког напада биће употреба прецизних ракета и бомби на:
„Примарние циљеве… постројења за производњу и прераду нуклеарног горива, руднике урана, рафинерије, друге индустријске центре. Али у почетку циљ ће бити сузбијање (потпуно уништење) система ваздушне одбране.
Масовна употреба крстарећих ракета за различите сврхе и вођених, авионских бомби онемогућиће системе контроле иранских трупа и потиснуће систем извиђања и противавионске, ракетне ватре.
У овом случају, задатак нападачке стране биће уништење од 70 одсто до 80 одсто радара у прва два или три дана, а након тога, до 90 одсто… летелица са људством ће почети да бомбардују тек након комплетног сузбијања система ваздушне одбране.
Запад штити своје професионалне пилоте и није битно да ли ће и цивилно становништво Ирана патити.“
Главна иранска рањивост у односу на амерички напад, преноси Гаврилов, није опсег и густина ватрене моћи којом Иранци могу да одговоре, него релативно споро време које су до сада показали за обраду долазних података о нападу, фиксирање циљева и усмеравање контра-напада. :
„У данашњим условима организације и вођења брзе ваздушне борбе, изузетно је неопходан висок степен аутоматизације процеса прикупљања, обраде, преноса и размене радарских информација, израде решења за одбијање напада и спровођење контра-напада…”
Гаврилов не процењује колико су Иранци успели да сами и уз руску помоћ реше проблеме аутоматизације и координације ватре. Да би се надокнадила било каква слабост, он препоручује конкретне техничке доприносе које Руси могу дати. То укључује технологију електронских контра-мера (ЕЦМ) за ометање или одбијање америчких сигнала и система за навођење оружја.
Док Гаврилов верује да је иранска војска већ постигла довољно велику густину ватре против долазног оружја, он није сигуран да ће домет и надморска висина иранских радара бити довољно добри да одговаре ризицима напада. Kако би се неутралисао, он препоручује:
“Руски системи електронског ратовања. Kомплекс ЕВ система је у стању да значајно смањи способност нападачких авиона да трагају, откривају и уништавају копнене циљеве; ометати опрему крстарећих ракета у ГПС сателитском навигационом систему; искривити читања радио-висиномера нападачких авиона, крстарећих ракета и беспилотних летелица…
Или простије речено, Руси ће користити своје ресурсе да проследе све информације иранској војсци у случају напада америчке војске.
У брифингу за западне новинаре, ирански команданти наглашавају опцију Армагедона; то јест, колико год се њихова одбрана показала слабом или јаком под дуготрајним америчким нападом, иранска стратегија није да чекају. Њихов план је, кажу они, контра-напад на арапске и америчке циљеве чим почне амерички ракетни напад; то значи, при лансирању, а не у летењу или при нападу.
Дан након америчког напада и успеха Ирана, председник Владимир Путин председавао је на састанку својих редовних чланова Савета безбедности у Москви. Војску је заступао министар одбране Сергеј Шојгу. Амерички напад на Иран било је главно питање на столу. „Учесници су,“ преноси се у саопштењу Kремља, „посебно разговарали о развоју догађаја у Персијском заливу. Они су изразили озбиљну забринутост због растуц́их тензија и позвали укључене земље да покажу уздржаност, јер би непромишљене акције могле имати непредвидиве последице у смислу регионалне и глобалне стабилности. “
Аналитичари ово упозорење Москве тумаче као отворену претњу НАТО-у и војсци САД.
Непредвидиве последице преведене са руског језика на персијски значе престанак трговине нафтом у Персијском заливу. “Док нафта и роба других земаља пролазе кроз Хормушки мореуз и наша ће пролазити кроз њега”, изјавио је 28. априла генерал-мајор Мохамад Бакери, ирански начелник. “Ако наша нафта не прође кроз Хормушки пролаз, ни други неће проћи”, завршава ратну анализу цхецкпоинтасиа.нет.