Већина руских специјалаца из приватне војне компаније Вагнер напустила је линију фронта у Либији, након што су председници Владимир Путин и Реџеп Ердоган позвали на примирје у Либији, јавља новинска агенција Анадолу, позивајући се на Насера Амара, заступника либијског премијера Фајеза ал-Сараја, кога подржавају УН
Према његовим речима, специјалци који се боре на страни фелдмаршала Kалифе Хафтара, хеликоптером су отишли у војну базу Ал-Kуфра на југу земље. Проценио је да има око 500 Руса.
Почетком ове године, Путин и Ердоган су предложили прекид ватре у Либији од 12. јануара. Хафтар је одбио понуду.
Турска, попут УН-а, подржава Ал-Сарајеву владу у Либији. Ердоган је тврдио да постоји 2.000 плаћеника из руске приватне војне компаније Вагнер, који се боре на страни Хафтара.
Путин је 11. јануара, одговарајући на питање о Вагнеровим специјалцима у Либији, рекао да у тој земљи можда делују и Руси, али они не представљају званично руске интересе. Они „не примају новац од руске државе“, нагласио је председник.
Подсетимо, претходно су Путин и Ангела Меркел договорили стварање „берлинског формата“ за дипломатско решење сукоба у Либији. Италијани се очигледно нису снашли у преговарачком процесу, па је Немачка позвана да уђе у арену да Сараја и Хафтара стави за преговарачки сто.
СА друге стране, подршка Хафтару није исцрпљена и руски специјалци ће и даље бити активни.
Са друге стране, Kремљ показује да је спреман да склопи договор о Либији, што је у складу са изјавама да су руски специјалци престали да учествују у Хафтаровом нападу на Триполи, који се договара са Ердоганом о примирју.
Редовне турске трупе почеле су да се појављују у трупама у Триполију. Истовремено, нема говора о отвореном уласку у непријатељства, али вреди напоменути да турски војни инструктори, саветници и официри специјалних служби већ неколико месеци делују у Либији на страни Ал-Сараја.
Извори кажу да после Путинових и Ердоганових аранжмана, руски специјалци не учествују у текућем нападу на Триполи.
Турска, према Чавушоглуу, очекује да цěе Русија извршити притисак на Хафтара и приморати га да пристане на примирје. Питање је да ли ће Русија заиста приморати Хафтара на то или ће једноставно рећи „добро, понудили смо му, али он то не жели“.
Италијански премијер у међувремену не одустаје од покушаја да организује директне преговоре Сараја и Хафтара како би се ситуација смирила, али изгледа да цěе без напора свих спољних учесника у сукобу бити тешко склопити договор завршава анализу пуковник Kасад.
