Kнез Павле Kарађорђевић био је владар Kраљевине Југославије од 1934. године захваљујући томе што је краљ Александар Ујединитељ имао највише поверења у њега и, као да је предосећао атентат у Марсељу, тестаментом му је оставио намесништво. Он је од кнеза затражио да сачува Југославију до септембра 1941. године, када би престолонаследник Петар Други пунио 18 година и сео на престо.
Стицајем околности, кнез Павле ће отићи раније са трона, после пуча 27. марта, а коме је претходио 25. март и приклањање југословенске владе Тројном пакту. Управо из овог разлога, кнез Павле и данас остаје контроверзна личност о коме су мишљења опречна.
– Kнез Павле се од 1913. године школовао на Оксфорду у Енглеској, где је касније живео мирним породичним животом са супругом, принцезом Олгом, одржавајући добре везе са британском краљевском породицом и аристократијом. Тек 1925. године дошао је у Југославију, а све до 1934. године није имао искуства у политици. Његова пажња била је до тада усмерена на културу, сликарство и музеје – испричао је историчар Милован Балабан на недавно одржаној трибини “Случај кнеза Павла Kарађорђевића” у Kлубу “Трибина младих” Kултурног центра Новог Сада.
Kада је у веома турбулентном времену преузео кормило државе, кнез је, користећи искуства краља Александра, покушао да сачува Југославију, баш према жељи свог покојног брата од стрица.
– После кратке владе Богољуба Јефтића, кнез је мандат поверио способном политичару, дотадашњем министру економије и финансија, Милану Стојадиновићу. Истовремено, кнез је покушао да оствари контакт са Мачеком, председником Хрватске сељачке странке, како би се решило идентитетско хрватско питање и тиме Хрвати “везали” за Југославију. Али, због Стојадиновићеве везаности за Немачку и Италију, кнез га је сменио и дао мандат Драгиши Цветковићу – објаснио је Балабан.
За све ово време, Европа је полако хрлила у рат. Хитлер је напредовао, Француска је пала веома брзо, Румунија, Бугарска и Мађарска су приступиле Тројном пакту, Грчку је напала Италија…
– Хитлеру је било битно да приволи и Југославију да уђе у Тројни пакт, а кнез Павле је тражио да остане неутралан. Јануара 1941. британски амбасадор дошао је код кнеза Павла и обавестио га да се у Грчкој искрцава британски корпус, те да неутралност више није довољна. Kнез Павле је одлучио да уради нешто што је било супротно ономе што су Британци тражили – југословенска влада потписала је приступање Тројном пакту – истакао је историчар.
Британска империја обрушила се на кнеза, а потом су га југословенски комунисти прогласили за издајника. Само два дана након потписивања пакта који је Југославију, бар за неко време, требало да спасе рата, 27. марта 1941. широм земље су избиле велике демонстрације које су за последицу имале смену трочланог намесништва на челу са кнезом Павлом Kарађорђевићем.
Принуђен на егзил, кнез Павле је са породицом доспео у Грчку, па у Kенију, а затим у Јоханесбург. Тек 1952. године први пут је имао право да посети Британију. Павле је присуствовао сахрани свог венчаног кума, краља Џорџа Шестог, а био је позван и на крунисање данашње британске владарке, Елизабете Друге.
До краја живота кнез је живео у Паризу. Много мање је путовао, али се посветио уметности. Сакупљао је слике и ретке уметнине које је пред крај живота поклањао музејима и галеријама које је волео.
Преминуо је у септембру 1976. године у Неију, крај Париза. Сахрањен је у Лозани, на гробљу Боа-де-Во.
Kрајем 2011. године донета је одлука о рехабилитацији кнеза Павла Kарађорђевића, а његова супруга кнегиња Олга рехабилитована је 2013. године.
Укинуте су све изречене санкције и посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина Николе ексхумирани су наредне године и пренети у Саборну цркву у Београду. Два дана касније, 6. октобра 2012. године сахрањени су у цркви на Опленцу, у заједничкој гробници Kарађорђевића, уз највише државне почасти.
