Да ли сте знали да се најстарија црква Српске православне цркве и једна од најстаријих у Европи, налази у Хрватској?!
Да, добро сте прочитали, у Хрватској. И не, није ово још једна прича о теоријама завера како су Хрватси Срби и слично, овде вам представљамо најстарију грађевину у којој се људи моле за спас душе још од 6 века.
Ова светиња налази се у Пули и носи име по Светом Николи, а саграђена је, као што смо рекли још у 6 веку, када није ни постојала СПЦ!
Православна црква Светог Николе у Пули саграђена је у другој половини 6. века, а посвећена је Великој Госпи.
Након темељне реконструкције око 1.200. године, додељена је грчкој православној верској заједници у Пули 1583. године, коју су чинили досељеници с Kипра. Данас она припада Српској православној цркви.
Crkva Svetog Nikole u Puli. Najstarija živuća rkva SPC, rođaci. pic.twitter.com/3dAruYGywp
— freehand (@freehandmeister) May 6, 2019
У цркви се налази иконостас грчког мајстора Томиоса Батоса из 18. века, вредне иконе и други предмети.
У 16. и 17. веку православни обред законски су могли обављати само грчке породице у Пули и црногорске у Пероју, али искључиво у пулској цркви.
Млетачка власт одређује да православни свештеник може доћи из Пуле у Перој, али само да приватно учи младе људе и посећује болеснике и да не сме држати обред коме би присуствовао пук.
У то је време постојала само једна православна жупа у Истри, св. Николе у Пули, коју су 1588. основали грчки бегунци, а сенат ју је подредио филаделфијскоме патријарху у Венецији.
Први свештеник био је Фран Барбалић у књизи “Перој – српско село у Истри”, Теофан Xенаки, који је касније именован надбискупом свих православаца који су се налазили под Млетачком Републиком.
Одбивши 1658. захтев црногорских колониста за оснивањем православне цркве у Пероју, рашпорски капетан Гироламо Приули обавестио је сенат да, осим пулске, “нема других православних цркава у Истри”.
Управо је капетан Приули 1657. у тзв. Перојској повељи забележио је податке о досељавању Црногораца.
Након вишегодишњих припрема, 1657. године у Перој је стигло око 15 породица, укупно 77 особа: пет породица Црногораца православне вере и десет породица неутврђене припадности, вероватно католика Хрвата.
Црногорце је допратио православни свештеник цетинске епархије Михајло Љуботина, а остале Михо Брајковић. Око тога настала је најзападнија црногорска енклава у Млетачкој Републици, а данас једина у Хрватској.
