Једно од најстрашнијих места у Србији, свакако је споменик културе у Нишу, Ћеле-кула. Лобање које се тамо налазе сведоче о борби Срба за слободу и ужасу који је овај народ вековима трпео.
Ћеле-кула у Нишу је саграђена од људских лобања. Ова прича почела је у давна времена, још из Првог српског устанка.
У нишком крају, Kарађорђев првоборац и вођа Срба био је војвода Стеван Синђелић. Он је у својој посљедњој бици заједно с неколико хиљада сабораца, близу села Kаменица, нашао се у турском окружењу на брду Чегар.
Увидевши да нема шанси и да ће претрпети пораз Синђелић је ушао у складиште барута и оружја, пуцао у буре и тако подигао у ваздух себе, своје саборце, али и више хиљада Турака.
Нишки Хуршид-паша, разљућен тиме што је Синђелић својим чином убио толико турских војника, наредио је да се изгинулим Србима скину главе, које је онда очистио од коже и косе, те послао у Цариград турском султану као знак да је српски устанак угушен.
Од дела овог страшног војног плена, на једном од прилазних путева у Ниш, наредио је да се подигне кула.
Првобитна кула саграђена је од 952 српске главе, а данас их је тек око 50. Веровали или не највећи део глава, у тајности са куле скинули су породице убијених и сахранили их у своје гробнице.
ЛОБАЊА СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА KАО СИМБОЛ
На централном делу пиједестала стоји и лобања коју су Турци подигли на врх куле када су у њу уграђивали српске главе. Верује се да је то глава војводе Синђелића, мада то никад није доказано.
Изнад лобање налази се Синђелићев портрет и запис о току његове одсудне битке на Чегру.
Са супротне стране куле налази се спомен-плоча Kарађорђу подигнута 1904. године, на стогодишњицу дизања Првог српског устанка. Оно што је посебно занимљиво, плочу су подигли ученици и ученице нишких народних школа, потомци људи чије су главе уграђене у торањ.
Испред капеле, са стране окренуте ка главном улазу, налази се споменик војводи Синђелићу, подигнут 1938. године. На плочи уз споменик стоји сљедећи натпис:
- Намјерниче, стани! Чегру се окрени. Нека остану теби у вјечној успомени јунаци с Чегра, слободе творци. Синђелић Стеван и његови борци.