Грађански рат у Русији 1917-1923. био је оружани сукоб за моћ између представника разних класа, генерално дефинисаних као „Бели“ – који су се супротстављали Совјетском савезу, и „Црвени“, или бољшевици, који су били наоружане снаге совјетске државе. Да би потиснули устанак анти-бољшевика и борили се против противника новог режима, бољшевици су спровели такозвани „Црвени терор“.
Kад су трупе “Црвених” уклониле своје противнике из насељених подручја, Сверуска изванредна комисија за борбу против контрареволуције и саботаже – Чека, почела је да успоставља ред. Ова комисија била је главни инструмент примене Црвеног терора. Масакри такозваних чекиста спроводили су се углавном у нестабилним подручјима, на пример Сибиру, региону Волге, на југу Русије и територији данашње Украјине.
“Црвени џелати”, међутим, нису били само мушкарци. Позната су имена неких женских убица – у Архангељску је Ребека Акибовна Меисел постала позната по својој бруталности. У Јданапњем Дњепру, терор је спроводила Kонкордија Громова, док је на Kриму чувена Розалија Земљачка.
Али, према сведочанствима и радовима неких историчара, једна од најбруталнијих била је 20-годишња девојка из Одесе, позната као “другарица Дора”. Пуна прича о Дори није позната јер у то време документовање није баш добро спровођено. Из тог разлога су изгубљене многе информације о жртвама Црвеног терора и њиховим џелатима.
Постоји неколико базичних верзија живота и рада другарице Доре. Историчар Сергеј Петрович Мелгунов један је од првих описао окрутности ове жене.
Он у својој књизи “Црвени терор у Русији 1918-1923.” тврди да је право име другарице Доре било Вера Гребењукова и да је смакла између 400-700 људи.
Међутим, неки истраживачи се не слажу са тим, а неки додатно оспоравају Дорину националност. Постоје контрадикторни наводи да је она била Рускиња, Мађарица или Јеврејка. Верује се да је пре рада у Чеки другарица Дора била проститутка, а да је као џелат “Црвених” радила до хапшења у септембру 1919. У јануару следеће године је погубљена.
– Буквално је раздирала своје жртве: чупала им је косу, откидала удове, секла уши, кривила јагодице итд. Током два и по месеца службе у Чеки само она је убила 700 људи, што је скоро трећина свих погубљених од стране свих осталих џелата Чеке – истиче историчар Игор Шкљајев.
У седишту Војске добровољаца “Белих” постојало је специјално одељење које је правило пропаганда против “Црвених”. Једна група је снимила филмове о успесима “Белих” и окрутности “Црвених”.
Режисер Венијамин Сергејев направио је један од тих филмова. Његова жена Дора Евлинскаја, која је наводно имала прошлост везану за Чеку, играла је улогу џелата “Црвених”.
Филм је снимљен да покаже бруталност џелаткиње “Доре Евлинскаје”. После овог филма Дорино име је постало познато. Kад су “Бели” отишли из Одесе, бољшевици су режисера и његову жену осудили на смрт због издаје 1920.
Има још једно могуће објашњење – Дора Љубарскаја била је позната као присталица револуције.
Kад су “Бели” преузели контролу над Одесом она је припремила устанак и борила се против контрареволуционара, али је после ухапшена и 1920. погубљена заједно са својом групом. Пре смрти Дора Љубарскаја је оставила писмо, додуше сумњиве аутентичности.
– Величанствени другови! Умирем искрено како сам и живела свој мали живот. За осам дана имаћу 22 године, а увече ће ме погубити. Тек сад се осећам као савесни радник револуције и партије… Ускоро ће читава Украјина уздисати и живети, савестан рад ће почети. Волела бих да могу учествовати у томе. Па, збогом. Будите срећни. Дора Љубарскаја – истиче се у писму.
Дора Љубарскаја, која је била део Чеке и глумица, је обешена. Према “Белима”, Дора Љубарскаја и Дора Евлинскаја биле су иста особа.
Другарица Дора је спроводила софистицирану тортуру над затвореницима, укључујући “буржујске рукавице”, односно скидање коже и ноктију са руку. Дора је користила и низ других метода, а агонију мучења неретко је завршавала метком у главу жртве.
Kад је ухапшена и погубљена у јануару 1920, новине су објавиле ту информацију, а бољшевици су поставили меморијалну плочу на месту њене смрти.
