Јавност у Британији је била шокирана када је бакица Мелита Норвуд откривена као дугогодишњи шпијун КГБ-а. А био је то тек почетак једне невјероватне приче…
Стојећи у својој башти у предграђу, 87-годишња пензионерка Мелита Норвуд гледала је у објективе многобројнох камера и мирно читала са листа папира раније написану изјаву.
- Не сматрам се шпијуном. Генерално се не слажем са шпијунирањем против своје земље. Учинила сам оно што сам учинила, не да бих зарадила новац, већ да бих помогала да се спријечи пораз новог поретка који је, уз велику цијену, дао обичним људима храну, добро образовање и здравствену услугу – рекла је она новинарима.
Удовица већ 13 година, Мелита је била страствени баштован. Комшије су је сматрале симпатичном, луцкастом бакицом. Дане је проводила у својој башти негујући цвијеће или проматрајући људе на улици након јутарњег чаја који је пила из своје Че Гевара шоље.
А онда је признавала новинарима и цијелом свету да је издала своју земљу и била совјетски шпијун… и то пуних 40 година!
Рођена левичарка
Мелита Норвуд је била комуниста од малих ногу. Њен отац је био Летонац и побјегао из Русије у Енглеску гдје је нашао дом. Био је књиговезац и издавао је новине под насловом „Јужни раднички и лабуристички и социјалистички часопис“, са текстовима писаним под утицајем Октобарске руске револуције и преводима дјела Лењина и Троцког.
Ипак, он је умро од туберкулозе када је Мелита имала шест година, па је на њен развој и политичку свијест највише утицала мајка. А она је била политички активна љевичарка. Рођена 1912. године, Мелита се фактички од најранијег дјетињства кретала међу комунистима, социјалистима и лењинистима, пише Историјски забавник.рс.
У тим круговима, Теодор Ротштајн је био један од главних говорника – писац, новинар и Лењинов следбеник који је формирао Комунистичку партију Велике Британије. Када је одрасла овој странки се прикључила и Мелита.
Уписала је Универзитет у Саутемптону гдле је студирала латински и логику, али је одустала након прве године и преселила се у Лондон како би лакше нашла посао. Када јој је било 20 година, почела је да ради као секретарица при Британском удружењу за истраживање лаких метала (БН-ФРМА).
Ово именовање јој је омогућило приступ информацијама и документима од велике важности. Јер, БН-ФРМА била је једна од институција које су радиле на тајном пројекту под називом „Tube Allois “ – развоју британског нуклеарног оружја.
Агент Хола
Само двије године касније Норвуд је шпијунирала за Совјете! Регрутовао ју је сам Ротштајн. Аутору Дејвиду Берку који је написао књигу о Мелитином невјероватном животу, она лично је рекла да им је она пришла, а не обрнуто.
- Мора да сам помислила да би било који посао који је обављала БН-ФМРА, не само тајне ствари, могао бити користан. Али нисам одмах помислила како би могла да шпијунирам. Жељела сам само да им се приближим – објаснила је годинама касније.
Ипак, шпијунажа је дошла врло брзо. И Мелита се показала као изузетно способан агент. У наредне четири деценије у КГБ круговима била је позната као агент Хола и у њихове руке је предала информације и досијее који нису имали цијену.
Ипак, Берк вјерује да је за све то вријеме Мелита Нортвуд остала приличан идеалиста.
- Мелита није била тврдокорни стаљиниста. Била је комуниста у срцу и прилично наивна. Мислила је да је оно што ради за добробит цијелог свијета. Када је постала политички активна ‘30-их година, многи су Русију видјели као једину нацију способну да побједи нацисте. Једном ми је рекла да се не слаже са шпијунирањем против своје земље. Рекла је да је њена сврха била да држи Русију у току са догађањима – испричао је аутор.
Али, док се о Мелитиним мотивима још може расправљати, о ономе што је урадила не може!
Узимала је фасцикле из сефа свог шефа, фотографисала детаље и прослијеђивала их Совјетима. Када је ухваћена признала је да је понекад куцала биљешке са састанака, а затим „правила додатну копију“ коју би прослијеђивала КГБ-у. Остављала би је по договору негдје или предавала на састанку са својим везама.
Њен рад се наставио и послије Другог свјетског рата и нема сумње да је оно што је предала било корисно Совјетима. Руси су тих година интензивно радили на изради сопствене атомске бомбе. Документа која им је агент Хола послала значајно су убрзали тај процес. Заправо, вјерује се да им је управо она дала „посљедњи дио слагалице“ који је омогућио да, 1949. четири године прије него што се очекивало, и они изведу прву успјешну пробу атомске бомбе.
Мелита Нортвуд је радила и на регрутовању. 1967. придобила је британског државног службеника познатог само под кодним именом „Хант“ који је скоро 15 година одавао тајне о продаји оружја. Иако је његов идентитет још увијек непознат јавности, Норвуд је касније признала: „Нећу то да поричем… Преузимам потпуну одговорност и кривицу“.
Мелита Норвуд је била и остала најважнија агенткиња у Британији у читавој историји КГБ-а, као и најдуже активна од свих совјетских шпијуна у тој земљи. КГБ челници били су презадовољни њоме, а у њен досије су уписали највише оцијене називајући се „посвећеним, поузданим и дисциплинованим агентом који настоји да буде од највеће помоћи“.
„Бака шпијун“
Мелита Норвуд је неуморно радила против Велике Британије пуне четири деценије прије него што се повукла из шпијунског живота 1972. И, чинило се као да се извукла! Годинама је живјела мирно, тихо и повучено, потпуно испод радара било које службе.
А онда је 1999. један пребијег из Совјетског Савеза са собом у Британију донио обимну архиву КГБ-а и идентитет агента Холе је откривен!
Служба безбједности је испрва инсистирала да је њена улога у свему била „маргинална“. За њих је то била огромна срамота. Испоставило се да је Мелита током година била истраживана најмање седам пута, била је чак идентификована као безбједносни ризик 1965. али против ње нису покренуте никакве акције.
Када је све што је урадила изашло у јавност, комшије су биле запањене! А како и не би! За жену која је у крају била најпознатија по томе што је уживала да се бави грнчарством и брине о својим биљкама испоставило се да је најдрагоценији агент КГБ-а.
- Сви смо знали да је Мелита љевичар. Сјећам се да ми је једном причала о Карлу Марксу. Мислила је да је он најбољи. Али, она је имала своје баштованство – цвијеће напред, поврће позади. Ко би помислио да је шпијун? Ја сигурно нисам – изјавио је један њен комшија.
Ипак, нико није био више у шоку од Мелитине ћерке.
- Шта год да је урадила, вољела сам је. Она је веома добра особа, веома јака и нису је занимале материјалне добити. Био је то потпуни шок у то вријеме. Разговарала сам са њом о шпијунирању, али ми је рекла врло мало о томе шта је радила, иако је истакла како мој отац то није одобравао – рекла је касније Мелитина ћерка Анита, која је радила као школски лабораторијски техничар.
Када је коначно разоткривена, признајући све новинарима у својој башти, јавност је позвала да Мелита Нортвуд буде кривично гоњена. Ипак, тадашњи министар унутрашњих послова Велике Британије Џек Стро пресудио је да је престара и да би извођење тако старе жене пред суд било непримјерено.
Помогло је и то што се испоставило да је Мелита заиста све што је радила, радила из идеала. Током година одбила је сваки новац који јој је понуђен, па чак и пензију коју јој је КГБ одредио.
И тако је ова бакица наставила да живи у својој кући у предграђу, негујући биљке и бавећи се грнчарством. Умрла је 2. јуна 2005. када су јој биле 93 године.
Филм „Црвена Џоан“ („Red Joan „) из 2018. дјелимично је инспирисан њеним животом. Лик агенткиње Џоан играју Џуди Денч (у старости) и Софи Куксон (у младости), преноси Курур.