Покушавао сам да схватим то проглашење независности и причу о вештачкој нацији Kосовар која не постоји, видео сам да овде живе Срби и Албанци, било је јасно да иза тога стоји нешто скривено и да овде има покушаја да се направи нешто што се зове држава, са предзнаком муслиманске државе, наводи Жан Лик.
Бивши официр војне мисије НАТО на Kосову, а данас свештеник језуитског реда у пензији, дошао је у подељени град на Ибру у посету пријатељима, јер је, како каже “пожелео да се врати на Kосово“. Том приликом, он је испричао какве је све утиске о Србима понео са “свете српске земље”.
Жан – Лик Амије (62) рођен у Бордоу, западна Француска, 2012. године је дошао у мисију на Kосово, као припадник Француског контигента, где је у саставу Мултинационалне бригаде Kфора у бази Ново село, надомак Вучитрна, као римокатолички свештеник, служио у капели Христоношца “Христофора”.
– Са становишта вере и онога у шта верујем, мислим да мој долазак на Kосово није био случајност – рекао је овај “Христов војник” како још називају Језуите римокатоличког мушког реда.
Пре него што се добровољно пријавио за одлазак у мисију, без циљане дестинације и без икаквих сазнања о начину организације у војној бази, Жан – Лик се обрео у кампу у мултинационалној бригади “где су били најбројнији Немци, мања јединица Американаца, али и Мароканци, Швајцарци, Словенци и Данци”, са задатком да као свештеник одговори на њихова верска питања и духовне потребе.
Војни свештеник има две функције: да буде саветник у команди, сарађује када је то потребно са медицинским особљем и пропрати реакције војника на све што се дешава на терену, развијајући упоредо међусобно поверење. Потписујемо уговоре са војском и имамо статус официра, а посао нам је да обезбедимо присутво католичке цркве у војсци и омогућимо војницима да остваре своје право на веру – каже Жан – Лик који је своју мисију свештеника при војсци започео у академији за маринце у Паризу, а потом 12 година био свештеник у подофицирској школи жандармерије у Поатјеу.
За разлику од осталих официра, војни свештеник који такође има статус официра има и двоструку одговорност: подређен је команданту кампа у коме служи и бискупу одговорном за војне свештенике у матичној држави, објашњава Жан – Лик.
Привилегија да има право на преводиоца и да може “слободно” да се креће по Kосову током мисије отворила је многа питања и помогла му да разуме шта се дешава. Kренуо је у обилазак православних манастира и српских енклава које у 21. веку. 50.000 Нато војника нису могли да заштите.
– Питање безбедности нисам ни постављао, било ми је важно да дођем до људи и разговарам са њима. Званична прича коју смо слушали код куће је била лажна, постепено сам схватао да су највеће лажи које сам чуо, биле лажи о Србима. Покушавао сам да схватим то проглашење независности и причу о вештачкој нацији “Kосовар” која не постоји, видео сам да овде живе Срби и Албанци, било је јасно да иза тога стоји нешто скривено и да овде има покушаја да се направи нешто што се зове држава, са предзнаком муслиманске државе – наставља причу Жан – Лик уверен да на Kосову не постоји “званична, али постоји стварна воља да се искорени хришћанство”.
Сусрет са Србима у енклавама је отворио питање каква је то држава коју ми (Француска) помажемо? Упознао сам људе који пате, који не желе никога да повреде, забринуте за своју неизвесну будућност јер немају ни економску ни правну заштиту – каже Жан – Лик .
– Не може да се каже да је ово земља која се брине о свим својим становницима и покушава да нађе место за свакога – додаје он, присећајући се разговора са хрватским амбасадором, који му је својевремено рекао да се у Јањеву, где је живела велика римокатоличка заједница Хрвата, “елиминише њихово присуство” и да су из целе заједнице радно ангажована са редовним месечним примањем само четворица.
Жан-Лик који је уживао у својој вишедневној посети, навео је да су га православни манастири опчинили, посебно Високи Дечани који су “јединство и спајање Запада и Истока”, пише Телеграф.
-Не знам шта ми је одредио добри Бог, волео бих да дођем поново – каже Жан-Лик, који има жељу да ради на “духовној размени и културној сарадњи”.
Лајкујте, поделите или пошаљите текст Вашим пријатељима!
