Колико је сама појава КПЈ-а била погубна по српски народ, а идеолошка борба неискрена и тотално другачија од оне приказане обичном народу можда је и најбоље објаснио високи државни и партијски функционер поменуте партије Моша Пијаде. Он је новембра 1942. на првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, изјавио оно што је брзо заборављено а што најбоље осликава све оно за шта се комунизам борио и изборио. Ово је прави пример и тадашњих „народних хероја“ с обзиром да је овај „велики борац за слободу народа“ касније и званично добио ту титулу, а уз њу је одликован и „Партизанском споменицом“ и „Орденом јунака социјалистичког рада“. Данас највеће улице по целој Србији носе његово име, док га неки нажалост и даље славе и величају.
„Потребно је створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо. Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће ови из освете да пале села. Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације. Они који немају ни куће ни земље ни стоке, брзо ће се и сами прикључити нама, јер ћемо им обећавати велику пљачку. Теже ће бити са онима који имају неки посед. Њих ћемо повезати уза се предавањима, позоришним представама и другом пропагандом. Тако ћемо постепено проћи кроз све покрајине. Сељак који поседује кућу земљу и стоку, радник који прима плату и има хлеба, за нас ништа не вреди. Ми од њих морамо начинити бескућнике, пролетере. Само несрећни постају комунисти, зато ми морамо несрећу створити, масе у очајање бацити, ми смо смртни непријатељ сваког благостања, реда и мира.“
Документ се налази у архиву војноисторијског института у Београду, у фасцикли Штаба врховне команде ЈВуО – под ознаком К-12, 30/12
