Разочаран сам неодговорношћу појединаца који ни у тешким данима по наш народ, данима када су нас задесиле стравичне трагедије у којима су животе изгубили наших 17 сународника, од чега су већина деца и млади људи, данима када се и као држава и као друштво боримо против почасти насиља и криминала… они позивају на оружје, на нова крвопролића и зверства.
Потрешени догађајима из претходне недеље питали смо се колико је то људски ум спреман да оде предалеко? Одговор нам је врло брзо својим личним примером дао самозвани новинар Милован Бркић, позивајући на убиство председника Александра Вучића и на најогавнији могући начин вређајући његову породицу.
Највећи гласноговорници против насиља посташе они чији је синоним сила и мржња, они који су годинама сејали клицу зла, они који су претили вешалима, моторним тестерима и снајперима, силовањима и убиствима деце, они који у Скупштине Србије готово свакодневно изазивају инциденте…
Kако их назвати ако не лешинарима јефтиних политичких поена, жељних власти по цену крви, туђих живота а личних интерса у шта им се претворила политика и идеологија.
Позивам грађане да имају поверења у своју државу и њене институције, да покажу друштвену одговорност у најтежим тренутцима наше историје, да не дозволимо да нам насилници и монструми кроје судбину, да памтећи трагедију и жртве као обавезу заједно станемо на пут криминалцима, убицама и њиховим гласноговорницима.