Знате ли ко је Томас де Торкемада? Помоћи ћу вам, није мишићави препланули лик који заводи богаташице у Акапулку у каквој латино сапуници, док тинејџерке широм света лепе његов плакат на врата собе.
Не, далеко је од тога. Он је био најкрволочнији велики инквизитор на чијим рукама је остала крв хиљаде невиних људи. У својој изопаченој визији, био је Господ на земљи, владар мање живота, а више смрти.
Наравно, најгнусније и најпоганије злочине вршио је у име Бога, Хришћанства и племенитости.
Његови идеолошки наследници по Србији данас пале ломаче, лове вештице и припремају ексере за закивање. Смртни грехови: син председника, брат председника, неко ко није против уништења Србије, патриота. Справе за мучење гланцају инквизитори у име демократије, људских права, слободе и цивилизацијских вредности. Гледајући Маринике, Ђиласе и асове инквизиције, Павелић је повео коло у паклу, Секула Дрљевић се дохватио хармонике, а Макс Лубурић задовољно клима главом из ћошка. Једино је Томас де Торкемада у депресији, тежи га сам ђаво: ови би били гори од мене, вели утучен, да имају власт. Неће имати власт, не дају Срби, одговара нечастиви.
Главна вештица, дакле, одазива се на име Данило. Грех му је што је син чији већ јесте и што није битанга, ни он ни отац. Посебан проблем нису велики инквизитори у покушају и њихови помагачи, већ они који им нису одмагачи, а морали би бити.
Питање свих питања није шта ћемо са наследницима де Торкемада: њих народ свакако неће, ни сад ни никад. Питање је: шта ћемо са оним чије би руке помогле у закивању ексера, а биле би безвредне да их из блата и муља просечности Вучић није увукао у фотеље? Од тог одговора зависе сви одговори који се тичу будућности Србије
Пише: Томо Ловрековић