Стиснута између непријатеља, ослабљена од Балканских ратова и изолована од савезника Србија је на Церу ипак извојевала победу која је уједно била и прва савезничка победа у Великом рату. И док је читав свет хвалио и славио српске војнике, војвода Степа Степановић имао је нешто другачију поруку.
Све се тада, пред крај лета ратне 1914. године одиграло као у сну. Иако ослабљени, уморни и лоше наоружани, Срби су на Церу кренули да прогоне Аустроугаре дуж целог фронта. Остало је забележено да су се многи аустроугарски војници удавили у Дрини, бежећи у паници. До 24. августа, Срби су успели да ослободе и Шабац чиме је Битка на Церу и званично завршена. Од тог славног часа прошло је тачно 104 године.
Свет је славио и дивио се храбрости и умећу српских војника и команде, а Степа Степановић – човек заслужан за величансвени успех добио је чин војводе. Ипак, у целој тој еуфорији, за своје војнике Степановић је имао нешто другачију поруку – уместо да похвали себе, он је истакао храброст и жртву управо обичних ратника, а нарочито оних погинулих за домовину. Њих, сматрао је војвода, потребно је сетити се на дан победе.
Непосредно по завршетку битке војвода Степа Степановић издао је следећу наредбу:
“Слава церским и иверачким јунацима!
Света земља наше отаџбине очишћена је од непријатеља, а крвљу његовом заливена су она места која је својом поганом ногом оскрнавио…
Највећи терет битке понела је Kомбинована дивизија, а највећу славу добили су они њени горостасни јунаци који 3 (16) овог месеца – првог дана битке пред зору – онако силно ударише на Церу непријатеља по челу и тим га ударцем толико збунише, да унеше страх и трепет у његове редове…
Битка је почела 3 (16) овог месеца (и трајала четири дана) на свето Преображење – онога дана, када су аустријски ђенерали по свом обећању, требали предати бечком ћесару Ваљево — победа је коначно добијена 7, 8. и 9 (20, 21,. и 22) августа, када су победоносне трупе ове армије гониле побеђеног и посрамљеног непријатеља и косиле његове редове где год су стигле, заробљавајући га и пленећи му оружје и спрему. Данас 9 (22) августа то је гоњење завршено пребацивањем и последњих непријатељских остатака преко Дрине…
У име отаџбине и народа српског, ја који сам имао срећу да командујем у овој бици, изјављујем своју најдубљу захвалност јунацима Друге армије, јунацима који извојеваше ову славну победу и прогнаше непријатеља из отаџбине, китећи своје заставе славом која ће сијати док српства траје.
Позивам јунаке Друге армије да сви заједно узвикнемо: Слава церским и иверачким јунацима!”
(Из наредбе од 22. августа 1914. године, непосредно по завршетку битке)
