Извор: БУНТ ИСТОРИЈА
Прочитах један интересантан текст о погубности одрицања, од стране Срба из Републике Српске, од симбола љиљана и самог термина – Босна. Ствари које је изнио аутор су ми и раније биле и те како познате, али их је он лијепо, уредно и аргументовано посложио. Дакле, љиљани, као стари византијски, Богородичин симбол, преузели су Котроманићи, тј. српски краљ Твртко, који се за краља Срба и Босне крунисао у Милешеви, са круном Немањића, о чему постоји и његов аутентични писани документ. Дакле, Котроманићи су српска династија, Твртко је српски краљ, Босна је српска држава, а љиљани су изворно хришћански симбол који, заиста, са исламом никакве историјске везе немају. О тим стварима је недавно говорио и Кустурица.
Дискурс о погубности одрицања од неких изворно српских симбола се може примијенити и на Црну Гору. Општепознато је, све владарске династије са простора данашње Црне Горе биле су српске (Војислављевићи, Немањићи, Црнојевићи, Балшићи, Петровићи, итд). Они су се сами сматрали Србима, о чему постоји мноштво изворних докумената, које нико не би смио кривотворити. Изворно црногорство је дио српства, можда и највреднији. А актуелни државни симболи Црне Горе, колико год су се њихови аутори потрудили да их кривотворе на српску штету, имају јасно српско поријекло.
Зашто о свим овим стварима, које су добром дијелу народа углавном познате, данас опет пишем, па ме неко наиван или злонамјеран може због тога прогласити „пећинским националистом“? Зато што се у овом случају ни о каквом национализму, или не дај Боже шовинизму, не ради – већ једноставно о потврђивању идентитетског кода наше земље и народа. То је од изузетног значаја нарочито у овим тренуцима када се рјешава судбина не само наше мале државе, већ и читавог свијета.
Видимо, постоје снаге које, кривотворећи историју и све остале ствари које су подложне бруталном фалсификовању, покушавају од нашег народа да направе оно што никада, током стољећа, није био. Тј – неку негацију себе самог. Такав пројекат не смије успјети, а у Украјини увиђамо његову погубност. Слободни људи морају инсистирати на томе да се одржи наш идентитетски код, да буду оно што су им били преци. Не искључиво из неких традиционалних, духовних, нематеријалних разлога. Већ и због тога што ће потврђивање таквог кода имати несумњив утицај и на привреду наше земље и стандард њених грађана у будућности. Ако успијемо да останемо оно што смо одувијек били – и наш материјални живот ће се поправити. Све су ствари повезане. Не обазирите се на папагајска понављања оних политичких или аналитичарских будалица које вас увјеравају да ваш фрижидер не трпи рјешавање било каквих идентитетских проблематика. Управо оно идентитетско често има везе и са вашим фрижидером.
Након извјесне побједе Руске Федерације у актуелном геополитичком сукобу, многе ствари ће се и код нас промијенити. Морамо спремно дочекати те промјене.