Први пут после 18 година у Бујановцу је формирана једнонационална власт коју чине четири албанске партије, без представника Срба који су шокирани овим потезом. То би могло да изазове нову нестабилност на Југу Србије, а представља и провокацију упућену званичном Београду.
Председник Српске напредне странке у том граду на југу Ненад Митровић за Спутњик каже да је реч о преседану који никоме неће донети ништа добро, а посебно Србима и Ромима.
Преседан: Албанци узели сву власт у Бујановцу
„Овим потезом Албанци шаљу лошу поруку држави Србији, али и међународним факторима који су уложили напор да се за ових 18 година дође до искреног процеса помирења између Срба и Албанаца, напор да истински живимо једни са другима, а не једни поред других. Овај потез буквално нас враћа 18 година уназад. Циљ ових дешавања је изазивање политичке нестабилности“, тврди Митровић.
Он потврђује да је СНС имао договор са албанским партијама око формирања локалне власти. Постигнут је усмени споразум, који су Албанци прекршили након што су се консултовали са менторима из Албаније.
Представници албанских партија у Тирани су потписали политичку декларацију о формирању албанске већине у општини Бујановац, а Србе боли чињеница да по први пут имају скоро исти број гласова као најјача албанска опција.
Прети нестабилност – политичка и економска
Шеф СНС у Бујановцу каже да ће се политичка нестабилност прелити на економску и да су овим потезом албанске партије и економски угрозиле све грађане.
„Поставља се питање да ли су привредници који би свој капитал инвестирали у Бујановац после овога спремни да дођу, да отворе радна места и запосле људе. Од свега овога највећу штету претпеће грађани који овде живе, без обзира на националну припадност“, оцењује Митровић.
Уредник портала Бујановачке Никола Лазић сматра да су Албанци овим потезом на неки начин желели да се осигурају, јер, како каже, захтеви српске стране су били прилично велики.
Лазић подсећа да је Нагип Арифи, нови председник општине Бујановац, релаксирао ситуацију изјавом да власт ипак остаје отворена за српске партије.
„Рекао је да постоје изгледи да се коалиција прошири, да то што су формирали власт, не значи да желе да владају сами. После свих избора од 2002. године и завршетка сукоба на југу Србије, Срби су увек имали 40 одсто власти, постоје јавна предузећа и места у локалној управи која по традицији припадају Србима. Претпостављам да је Арифи мислио на та места, да су спремни да нека од њих уступе српској страни“, каже Лазић.
Улог Албанаца – део колача у Београду
Он, ипак, верује да се политичка превирања неће одразити на међунационалне односе у Бујановцу, јер, како каже, обични грађани углавном само размишљају о томе како да преживе корону и како да зараде неки динар. Он сматра да може доћи до компромиса између албанске и српске стране.
„Албанци заправо тврде пазар, јер траже део власти у републици. Они су председнику Вучићу рекли своје жеље и јако им је стало да добију та места у Београду, што у неку руку значи да код Албанаца постоји воља да буду део наших државних институција“, оцењује Лазић.
Председник Александар Вучић изјавио је да Албанци заправо желе да уцењују државу Србију. Он је објаснио да су представници албанских партија од њега тражили да их интегрише у државне органе, у систем, али да нису сачекали одговор, већ су напрасно одлучили да формирају власт без 42 одсто Срба.
Албанци су преузели апсолутну власт у овом месту у тренутку када све гласније излазе са захтевом да се општине Бујановац, Прешево и Медвеђа припоје Косову, а Хашим Тачи поручује да му је сан да се „прешевска долина“ придружи тој непризнатој држави.
Спутњик је контактирао представнике свих политичких партија Албанаца у Бујановцу. Нико од њих током дана није био расположен за разговор.