Самсон Чернов је имао само 25 година када је као дописник руских новина стигао у Србију да „покрива“ Први балкански рат.
Адреналин, рад на терену и стална опасност, али и храброст и дух народа мора да су се много допали младом фотографу јер је и после рата решио да остане у Србији.
Ту је и дочекао 1914. и почетак до тада незапамћеног страдања – Велики рат.
Након избијања Првог светског рата, Чернов је са Французом Анријем Барбисом добио аутомобил и возача, како би што лакше обављао своја задужења. Тако је и снимао злочине аустроугарских јединица у Мачви и Посавини.
Ипак, у септембру 1914. врховна команда српске војске прикључила га је филмској екипи Ђоке М. Богдановића која је била задужена да овековечи дешавања на фронту на Сави.
Тако су и настале чувене фотографије разореног Шапца, преласка српске војске преко Саве, окупаторског уништавања Београда… као и славна фотографија Драгутина Матића „Извиђача“ који негде на Дрини, пре повлачења српске војске преко Албаније, помно прати непријатељска кретања.
Чернов није напустио Србију ни када је крах постао извесан. Са војском, државним врхом и добрим делом становништва, делећи несрећу и општу немаштину, прешао је преко Албаније својим објективом вечно овековечивши страдање и патњу избеглица из Србије.
Са колекцијом својих фотографија, Чернов по доласку на Kрф путује у Лондон како би свет упознао са незапамћеном несрећном Србије, а по повратку тражи да буде крштен и прими православну веру (изворно је био Јеврејин).
Самсон Чернов је крштен на Kрфу 1916. године када је добио име српског регента Александра Kарађорђевића. Након револуције у Русији 1917. више није могао да се врати у домовину, па је одлучио да узме француско држављанство.
Чернов је неуморно радио како би свет признао страдања Србије и послао помоћ. У марту 1918. отпутовао је у Њујорк и организовао изложбу фотографија. Акција је привукла велику пажњу медија, па је Њујорк Тајмс затражио и интервју са „чувеним фотографом са Балкана“.
Међутим, у њему, Чернов је јако мало говорио о себи, а много више о Србији, Албанској голготи и остарелом краљу Петру који дели судбину свог народа. Током читавог боравка у Америци носио је униформу капетана српске војске.
А онда је дошао и тај дуго сањани тренутак слободе… Србија је победила, а војска се победоносно вратила у домовину. Иронично, Самсона Чернова тада је задесила слична судбина као и Арчибалда Рајса – заборав.
Године 1920. Чернов је купио вилу у француском граду Бијариц, где је живео са супругом Американком. Преминуо је фебруара 1929.
