Ништа није горе од мржње и жеље за осветом. Оно што је последњих неколико година обузело политичког профитера Драгана Ђиласа – мирне душе могло би се подвести под раније речено. Али, заборавља овај не(омиљени) српски политичар да свака политика реваншизма подразумева савршену политичку и морално-материјалну чистоту његовог реализатора?! Што се наравно за овог човека никако не може рећи. Све његове афере, освајање власти у странци и држави, цепање матичне странке (ДС) у којој је био чак и на њеном челу, никако не иду у прилог политичкој биографији овог човека.
Његова жеља за повратком на политичку сцену Србије јача је од сваке неумитне реалности и истине од које он годинама бежи као „ ђаво од крста“: А то је, да га народ неће, да је његово бирачко тело врло опскурно, лимитирано и да се сваким даном, са сваким новим испадом његових „Орка тркача, Обрадовића, Зеленовића и Бастаћа“ – и даље осипа. Зато је његова једина опција, једина излазна стратегија политичког безнађа и сигурног изборног фијаска, бојкот! И само бојкот!
За тај циљ, да кроз неки бојкот избора и свега актуелног и легитимног у Србији, Ђилас је спреман да жртвује све. Баш све. Ђилас је данас спреман да буде „већи националиста од Обрадовића“, већи „ Рус од Путина“, јачи „ десничар од свих десничара“ – само ако је то пут ка коначном циљу: освете свима који су данас против њега, против његове нихилистичке политике која је ван сваке памети и рационалног?!
Нихилизам који извире из сваке Ђиласове реченице, порицање свих актуелних данашњих друштвено-политичких вредности ограђен је личном мржњом према само једном човеку! То је данас његов лични Манифест, док су барјактари те погубне губитничко-рушилачке политике Обрадовић, Зеленовић и Бастаћ. И то у мери у којој им пристижу „ редовне апанаже“ мерене на кантару агоније временски прегаженог човека. Што је бруталност и башибозлук јачи и већи, то је и апанажа јача. Што се ближи време за очекиване изборе, то ће кеса „нашег нихилисте“, бити све лакша?! Али, то као да не брине њега и оне који је празне, јер су дотоци још увек веома јаки чак и са српских изворишта, за која многи верују да су тобоже одавно пресушила…
Јер, како рече један његов блиски сарадник, „ нема те кесе коју неће испразнити Драган Ђилас, само да доака једном човеку, који се зове Александар Вучић“!? Жеља да га по сваку цену политички сатре, одавно му је помутила разум и учинила га озбиљним зависником мржње, од које је „обневидео и отупео“, па не види да је у тој борби остао скоро сам. Са шаком небитних и ислужених, од којих је побегла и сопствена сенка…
