Историја је најбољи показатељ колико је крсна слава битна за наш народ. У тренутку када је занемаримо настаје и већина проблема данашњице, али када се бар на кратко осврнемо иза себе онда од ње добијамо најлепши поклон, а то је свест.
Када погледамо у њу, опет ћемо наћи крсну славу али ћемо наћи и имена која су је славили па неодвојиво иду уз њу. За списак од тих имена би била недовољна и најдебља књига на овоме свету али ако би почели да читамо имена попут Светога Саве, кнеза Лазара, деспота Стефана, Ава Јустина Поповића, патријарха Павла, митрополита Амфилохија дошли би до нас данас.
Дошли би до наше окућнице и наше славске свеће која гори испред свете иконе коју гледамо сваки дан и која нас годинама чува, као што је и чувала наше претке.
Није наш избор, него је наша дужност да чувамо традицију и дух који су нам оставили наши преци. Једини избор који имамо је да ли ћемо их се одрећи или ћемо наставити путем који су нам оствили у аманет.
