Иако се Кина и Србија не граниче, нити се налазе на истом континенту, блискост две државе и два народа је све већа, због чега се у српској јавности већ одомаћио термин „наша кинеска браћа“.
Кина се више пута показала као искрени пријатељ Србије, и у добру и у злу. Осим веома значајне подршке у међународним токовима по питању решавања статуса КиМ, Кина је убрзо по избијању епидемије корона вирусом показала своју истинску величину, тако што је у пресудном моменту за нашу земљу послала неопходну помоћ у опреми и стручном медицинском особљу, иако се тек изборила са епидемијом на својој територији.
Међутим, поједини западни и домаћи „душебрижници“ су кинеску помоћ упућену Србији и другим земљама окарактерисали као средство за наводно остваривање политичког утицаја на европском континенту, а како би оправдали себични изостанак њихове помоћи. Слични коментари, који потичу из исте „кухиње“, присутни су и поводом одлучног економског и привредног наступа Кине који је постао „трн у оку“ за западне силе, које сада на све начине покушавају да стратешко партнерство са Пекингом прикажу као штетно по српске интересе.
Тако је крајем прошле године била покренута медијска кампања о наводном прекомерном загађењу ваздуха у нашој земљи, за које су, погађате, као најодговорније приказане кинеске инвестиције у велика индустријска постројења у нашој земљи, Железару Смедерово и РТБ Бор. Наведена подгревана „брига“ за здравље људи, коју је између осталих јавно подржао и амерички амбасадор Ентони Годфри, који је тим поводом посетио Смедерево, довела је до организације протеста у појединим српским градовима, који ипак нису попримили масовнији карактер.
Наравно, поменуто дезинформисање грађана није постигло жељене циљеве и истина је убрзо изашла на видело, јер нити је Београд најзагађенија престоница на свету, нити су кинеске компаније одговорне за загађеност у поменутим српским градовима. Оно што јесте стварност је да су кинеске компаније преузеле поменута постројења са застарелим технологијама, које се сада модернизују управо захваљујући њиховим инвестиционим капиталом, који самим тим не само да је сачувао радна места за више хиљада радника у Смедереву и Бору, већ ће омогућити и еколошки чистију средину.
По сличном „еколошком“ моделу се сада покушава опструкција изградње највеће фабрике гума на овим просторима у Зрењанину, за коју је заслужна кинеска компанија „Шандонг Линглонг“, иако је управо на њен захтев од Градске управе Зрењанина затражена процена утицаја тог постројења на животну средину, што погађате, није потез неког ко је „неодговорни загађивач“.
Самим тим, евидентно је да ће и убудуће бити присутни покушаји да се све што је из Кине лажно прикаже као „прљаво“ и неквалитетно, а да је тобоже само западна технологија прави избор, али је највећем делу јавности која мисли својом главом одавно јасно да је Кина светска сила на свим пољима, међу којима је и космички програм, што свакако не може бити резултат „застарелих“ технологија.
