Рођен у Доњецку. Био је добровољац и припадник Српске војске Крајине. Прошао је многа ратишта спашавајући рањене борце и цивиле.
Живео је у Кореници према Пљешевици, а од домаћих житеља је био омиљен, јер је поред љубазности и доброте поседовао и невероватну мирноћу са којом је помагао рањеним борцима у борбама под кишом метака.
Једном приликом на Дрнишком ратишту, припаднику Милиције Крајине који је био тешко рањен у заседи, спасио је живот директном трансфузијом своје крви, јер су секунде биле у питању.
У Кореници се заљубио у једну девојку са којом је хтео да настави живот. На жалост Олег није преживео рат.
Када је почела „Олуја“ није хтио да иде у колонама које су се повлачиле према Српској и даље према Србији. Остао је да помаже рањеницима. У ноћи између 4. и 5. августа у рејону Личког Петровог Села бива опкољен од стране припадника тзв. 5. корпуса Армије БиХ. Пошто није хтео да се преда и да им падне жив у руке, активирао је ручну бомбу и разнео и себе и њих.
О овом хероју се јако мало зна, као што се исто тако мало зна о првој добровољачкој групи Козака из Перма који су дошли на Дрнишко ратиште у Српску Крајину да бране српски народ.
Наша православна браћа заслужила су највиша одликовања, а српски народ не сме да их да у заборав!
