Губици турске војске били су катастрофални од преко 2000 војника у животу је остало тек неколико десетина
Битка код Галипоља одиграла се 1312. године између Срба и Турака. Завршена је потпуном победом Срба које је водио велики војвода Новак Гребострек.
Напредовањем и освајањем градова у Малој Азији Турци долазе до идеје да пређу у европски део Византије што убрзо и учине под вођством Халил-паше. Не наишавши на отпор византијске војске Турци почињу са пљачком по Тракији, заузимајући мање градове.
Византијски цар Андроник II у недостатку сопствених снага се одлучује да у помоћ позове свог зета српског краља Милутина, који се одазива позиву и шаље му свог најбољег војсковођу Новака Гребострека и 2000 тешко оклопљених коњаника.
Српска коњица је брзо стигла у Тракију и затекла је Турке како опседају Галипоље, где се битка и одиграла. У силном налету тешко оклопљена српска коњица разбила је турску војску веома брзо не дозволивши Турцима да побегну на своје лађе.
Губици турске војске били су катастрофални од преко 2000 војника у животу је остало тек неколико десетина, а и сам турски војсковођа Халил-паша је изгубио живот.
Овим поразом је за неколико деценија одгођена турска инвазија на Балкан и освајање Цариграда, јер, иако је Византија била немоћна и неспремна за рат, постојала је српска држава које је у то време неоспорно била најјача сила у успону.
Велики војвода Новак вероватно је једини Србин који је доживео да му 1313. ромејски цар Андроник II Палеолог организује након победе – тријумф у Kонстантинопољу. Овакву почаст добијале су само војсковође Рима у време његове старе славе. Српски војвода дочекан је као ослободилац старих малоазијских градова Никеје, Никомедије и Брусе. Битка код Галипоља која се завршила апсолутном српском победом разлог је зашто је војвода Новак Гребострек једина личност која се именом помиње у средњовековним „Животима краљева и архиепископа српских“, а да није члан владарске породице Немањића.