Аутор: Милијана Вукотић
Донирали сте новац за помоћ Оружаним снагама Украјине? Глупост? Не брзајте са закључцима. Можда у породичној колекцији успомена пронађете заборављени сувенир који су за вас лично израдили – улични репортери.
Улични репортери нису без разлога стекли незванични статус господара европских тргова. Закључак да су део туристичке понуде метропола делује разумно будући да су фото-сувенири које нуди компанија Street.Press постали препознатљив бренд у целој Европи.
Компанија послује од Лавова до Женеве, Будимпеште, Варшаве, Прага, Берлина, Београда а разграната мреже „филијала“ сеже и до мањих градова, чак варошица. Безазлена досетка која је освојила симпатије људи широм света? Ни најмање.
На челу ове дружине не стоји, како би се могло претпоставити, естрадни уметник уличног ранга, већ високопрофилисани кадар безбедносне структуре. Сам пројекат није новијег датума и судећи по току новца који га прати није временски орочен- бар док Запад не процени да је пало довољно крви на Украјини.
ПРИЛОГ ЗА УКРАЈИНСКУ ВОЈСКУ
Прича иде овако..Неколицина младих људи на трговима градова широм Европе, у униформисаним мајицама са логом фирме, нуди фотомонтаже старих градских новина на којима централно место заузима фигура пролазника- спонтано ухваћена у кадар фотообјектива (официјелним језиком – без дате дозволе да их неко фотографише).
Са скромним знањем језика земље домаћина, и језичком базом која упућује на русофону Украјину, улични уметници пожелеће вам добродошлицу у „радионицу израде успомена“. Све делује беспрекорно умивено али уколико отворите код одштампан на дну своје личне ретро новине схватићете да је на помолу готово савршен драмски заплет. На инстаграм страници компаније налази се кју-ар код националне банке Украјине са упутствима како пребацити новац за потребе украјинске армије.
У понуди је и серија фотографија „најбољих људи“ Лавова, паљење руских рубљи или фотомонтажа Кримског моста у пламену. Речено вам је да је износ прилога ваш избор? Бесплатног сира има само у мишоловци.
ПОДЗЕМНА МРЕЖА АГЕНТУРЕ
Координација тече на следећи начин. Мастер мајнд операције налази се у Лавову, западна Украјина. Послодавац мреже Street.Press на руским и украјинским претраживачима оглашава понуду заинтересованим младим људима да се придруже тимском раду који подразумева пристојне смене и гарантује редовне зараде. Контакт особа је извесни Валентин. Број телефона +380984953924. Из огласа се мало шта да наслутити сем да посао подразумева израду фото сувенира и да је исплата зарада на дневном нивоу. Мало више информација нуди страница везана за ангажман у Србији. Из приложеног огласа сазнајемо да су смене на четири сата, плата се креће од 4000 до 6000 динара дневно, те да за сваког новог члана тима-запослени добија бонус у износу од 5000 динара. Пожељна категорија- студенти. Адреса компаније: Street Press. A.Д, Кнез Михаилова 21. Контакт особа Препелитса Максим.
Међутим, на поменутој адреси у Београду не постоји канцеларија фирме нити је компанија регистрована у Агенцији за привредне регистре. Међу београдским уличним продавцима струје прилично поуздане информације да је реч о затвореном систему унутар кога важи правило апсолутне дискреције. Иако деле исти „пословни простор“ са власницима уличних тезги, репортери не улазе у дубљу комуникацију са српским комшијама. Послодавац-кодно име- Максим- користи профиле на Телеграм, Вац-ап и Вибер мрежи али игнорише упите на српском језику везане за детаље пословне понуде.
Подземна мрежа украјинске агентуре има своја правила. Интерна провера заинтересованих лица иде преко човека од поверења, извесног (кодно име) Вање који врши селекцију и даље координира са другим члановима распоређеним по градовима Србије.
НА ПОСЛУ РУГАЊА СРБИМА
Крајње необично да компанија заинтересованом и провереном кадру плаћа трошкове пута од Украјине до Београда и половину износа закупнине стана. Прилична свота за запослене којима је опис рада тек четворосатна анимација пролазника.
Прикупљање новца за фронт очито да није коначна одгонетка ове трилер саге. Непријатна истина је да кримогена делатност сеже дубље у српску стварност и има везе са стварањем антипутиновске ћелије која чека позив за буђење. У Нишу постоје два пункта где се придошли Украјинци и Руси по сатницима смењују на послу ругања Србима. Комунална полиција игнорише чињеницу да раде без дозволе, уважавајући оправдање да је реч о младим људима који волонтирају.
О томе да новац суграђана иде у Украјину, или још злокобније- да се украјинска тајна врхушка сели у Србију- грађани Ниша ништа не знају. Слична ситуација је и у Новом Саду и Крагујевцу.
Индикативно је улични уметници који су премрежили целу Европу иако нерегистровани- несметано раде. Нико није обратио пажњу на ову чињеницу? Или јесте…?
ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА
Треба знати да је махом реч о украјинским и руским грађанима који на затвореним групама примају инструкције о даљем деловању и препоруке за чвршће увезивање у програм стварања антипутиновске мреже. Оваква орјентација нужно подразумева и антисрпску делатност- чланови група су политички профилисани и ангажовани око тема попут расплета косовског питања и подршке опозиционим струјама на нивоу градова. Формулација визије Србије и Балкана приоритетно је питање око којег се надгорњавају активисти у цивилу.
Постоје индиције да дружина са тргова уско сарађује са невладиним организацијама које у Београду и Новом Саду учествују у програму школе активизма са циљем стимулисања антируских и антивладиних иницијатива. Чињеница да се фотографије не бришу након израде ретро новине, већ архивирају и шаљу вископрофилисаном кадру чији је посао-обавештајни рад-мрак чине још гушћим.
Сви су изгледи да су изнета запажања врх леденог брега. Најбезазленије претпоставке иду у правцу да фотографије милиона грађана Европе треба да послуже као показатељ расположења према „омраженој“ Москви и „унесрећеном“ Кијеву, и оправдање приступању влада европских земаља антируској коалицији западних сила осовине. Оне озбиљније слутње упућују на нешто језивије сценарије.
Како ће се одиграти завршни чин широм је отворено питање. На помолу је афера огромних пропорција.