ОДЛУКА Владе Краљевине Шведске да заустави изградњу ветроелектрана још је један пример утјецаја рата у Украјини и бриге за националну безбедност на политичке одлуке које су пре тог рата биле у домени цивилног.

Влада Краљевине Шведске блокирала је у новембру ове године изградњу 13 плутајућих ветроелектрана у Балтичком мору због страха да ће ометати њене обрамбене радаре, пише Дефенсе Њуз. Наиме, ветроелектране могу ометати радарске сигнале те смањити квалитет слике неба. Могу чак довести до тога да неки делови неба постану потпуно невидљиви.

Министар обране Шведске Пåл Јонсон рекао је да би присутност ветроелектрана време за реакцију на ракетни напад могла са 120 секунди смањити на 60. На друштвеној мрежи “Икс“ објавио је и шематске приказе који илустрирају како ветроелектране бацају „сене“ које смањују видљивост неба.

Ова је одлука још један пример утјецаја рата у Украјини и бриге за националну безбедност на политичке одлуке које су пре тога биле у домену цивилног.

Стручњаци су порталу Дефенсе Њуз рекли да се зна да ветроелектране ометају радаре, а неки су рекли да их брине то што се гради све више и више ветроелектрана. Ако се не предузму прикладне мере, ситуација би могла постати још гора. Надзор неба, прогноза времена, сигурност и обрамбени задаци трпе ако се ометају радари, рекао је портпарол Министарства обране Сједињених Америчких Држава Дефенсе Њузу. Истовремено, додао је да велика већина ветроелектрана не смета радарима.

Дефенсе Њуз наводи да ветротурбине, а посебно велике групе истих, радарске системе могу ометати на више начина. Могу се појавити на екранима радара јер одбијају електромагнетске таласе на којима се радари темеље. Радаристима посао отежавају и зато што се њихове елисе врте (370 км/х), а оне окрећу око своје осе. Стручњаци су Дефенсе Њузу рекли да су премази за апсорпцију таласа скупи, а да гашење турбина како би се они нанели могу скупо коштати њихове власнике.

Бењамин Карлсон, водитељ програма за ублажавање радарских сметњи ветротурбина у истраживачкој лабораторији Сандија, једномјод три лабораторије Националне администрације за нуклеарну безбедност САД-а, савезне агенције која д‌елује у склопу Министарства енергетике САД-а, рекао је да не зна да је иједан предлог за изградњу ветроелектране напросто одбијен. С друге стране, додао је да се позиције и површине ветроелектрана неретко модификују како би се решили потенцијални проблеми.

Министар обране Шведске Пåл Јонсон рекао је и да ветроелектране могу смањити количину обавештајних података који се у одређеним тренуцима и одређеним ситуацијама могу прикупити те да могу ометати сензоре за детекцију подморница. Додао је да изградња тих 13 ветроелектрана не може одобрити јер би имале „неприхватљиве последице за шведску безбедност“.

Истовремено, ветроелектране омогућавају прелазак с „прљаве“ енергије на „чисту“. Европа је пре од Русије набављала велике количине енергије, односно нафте и плина. То се променило након што је почео рат у Украјини. Русија је зависила од Европе о својој енергији користила у преговорима и као оружје у хибридним сукобима. Европа је након руског напада на Украјину пожурила с тзв. зеленом транзицијом како би се одвикла од руске енергије.

Шведска енергетска агенција рекла је да Шведска има стабилан прилив струје, али да ће цена те струје нарасти због рата у Украјини.

Иако је блокирала изградњу 13 ветроелектрана у Балтику, Дефенсе Њуз наводи да је Влада Краљевине Шведске одобрила градњу ветроелектране „Посејдон“ недалеко од њене западне обале – оне која је окренута према Северноатлантском савезу. Посејдон ће садржавати можда чак и 81 ветротурбину и годишње производити 5,5 тераватсати енергије.

Шведска се влада обвезала да ће у идућих 20 година удвостручити своју годишњу производњу струје. Очекује се да ће део те струје производити и нуклеарне електране. Критичари владе кажу да ће потражња јако брзо порасти те да електране неће на време прорадити како би намириле потребе за струјом.

(Јутарњи)