На годишњицу завршетка битке на Кошарама положени су венци на споменик јунацима са Кошара који су током НАТО агресије 1999. године одбранили државну границу према Албанији и тако осујетили планове за копнену инвазију – да терористичка такозвана “Ослободилачка војска Косова”, подржана снагама НАТО пакта, продре на територију Србије.
Борци са Кошара чувају сећање на даноноћне борбе и на своје погинуле саборце. Кажу да им је било најтеже када су страдали њихови другови са којима су бранили отаџбину. У бици на Кошарама погунуло је 108 наших бораца, а 265 је рањено.
- Битка на Кошарама је посебно важна зато што је сломила нападну моћ, односно није дозволила главним снагама НАТО пакта које су покушале да изврше стратегијско изненађење у копненој инвазији, да ни педаљ српске земље ставе под контролу, односно изврше окупацију. Планови НАТО пакта су били да за седам дана изврше продор преко Кошара, да расеку снаге Приштинског корпуса, да те јединице доведу у полуокружење и окружење, до уништења, да наставе даља дејства према Београду, кроз Србију, како би остварили апсолутну војну доминацију и тиме ставили Србију под окупацију – каже за Glas-Javnosti.rs пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара.
Шта кажу ветерани битке на Кошарама? Како је било на бранику домовине те 1999, а како по завршетку НАТО агресије? Зашто се дуго ћутало о Кошарама? Да ли су се држава и друштво одужили јунацима који су бранили земљу од агресора? Које поруке су послате 22 године пошто је битка окончана?
Екипа Glas-Javnosti.rs била је на лицу места, забележила одавање почасти погинулим јунацима и разговарала са борцима са Кошара и аутором споменика.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
