Доктор Даница Грујичић одржала је једном приликом веома ватрен говор у којем је причала о НАТО бомбардовању и еколошкој и биолошкој катастрофи у нашој земљи које је оно прозроковало, као и последицама које се осећају и дан данас.
Њен говор је дотакао све присутне и неколико пута је прекидан громогласним аплаузима.
На почетку, имала је поруку о дешавањима на караули Кошаре која је симбол јуначког страдања српских војника из тог времена.
- Већина грађана нема појма шта се дешавало на Кошарама. Када су решили 1992. године да напдну Југославију и демонизују наш народ, поједини западни политичари су рекли да треба уништити Србе јер они ионако слабо памте. Овакве ствари се не смеју заборавити. Ви сте стајали на бранику отаџбине, били спремни да дате свој живот. Многи су и погинули. А онда се појавила група људи која је пробала све то да обезвреди и објасни како не треба волети своју земљу и, забога, треба волети глобализацију. Док сте ви херојски бранили ову земљу својима телима, било је других хероја уз који су бележили шта се дешавало – почела је доктор Грујичић.
Она је затим прешла на тему еколошке катастрофе за коју је рекла да није случајна и да је добро испланирана.
- Док сте ви херојски бранили ову земљу својима телима, било је других хероја уз који су бележили шта се дешавало. Над Србијом је начињен еколошки геноцид, екоцид. Хемичари, физичари, биолози, лекари бележили су шта се дешавало. На само да су испоручили 10 до 15 тона уранијума, нуклеарног отпада, они су тоне живе избацили у Дунав, пиралена у Топчидерску реку, потрошили су кисеоника колико ми потрошимо за 50 година. Тоне киселине су отишле у Саву. Гађани су сви хемијски и енергетски комплекси који су били на мапи хазарда. Када је нешто на мапи хазарда зна се да ће ако буде уништено изазвати еколошку катастрофу у том делу једне земље. И то су намерно радили – рекла је она и наставила:
- Из тога произилази да им је намера била геноцидна. Није било довољно да вас побију који сте вашим телима бранили земљу. Није било довољно да наше генерале прогласе за зликовце у Хагу, који је „антиправо“. Читава та агресија ’99 представља доказ да не постоји међународно право. Њима је било потребно да нам загаде средину и људи који су долазили из УН 1999. године су све то заблежили. И наравно, да су њихови извештаји су склоњени. И наравно да су до њих дошли па амерички новинари. Десио се еколошки геноцид. Не само да је било појачано зрачење, већ је мноштво токсина завршиило и у ваздуху и земљи и води. Притом, ти токсини и зрачење нису отишли у песак као у Ираку, Либији, Сирији већ у семе.
Истакла је и податак да је после тога број малигних обољења у Србији сада 2.5 пута већи од светског просека.
- Бомбардовали су нас када се сеју пољопривредне културе, опет са намером да отровне материје уђу у ланац исхране, да нас затрују и сада се чудимо… Ако је 2000 на милион новооблелих светски просек малигних болести ми имамо 5500, што је два и по пута више. Сада ми се јављају наше колеге које су бележиле шта се дешавало у здравственом смислу. Тек када смо почели генерал Петковић и ја јавно да причамо колеге нам се јављају. Плодност код мушкараца у јужној Србији је драстично смањена. Психолошки тестови код деце рођене за време бомбардовања показали су драстично смањење коефицијента интелигенције на упису у први разред. Значи требало нас је уништити биолошки, можда и овај простор ослободити за неки други народ. Зашто? Срби ће све то заборавити.
Истакла је да проблем због свега тога имају и друге земље.
- Они који су злуродо гледали шта се дешава у овој земљи заборавили су да осиромашени уранијум не бира нацију. Ево Хрвати имају пораст смртности од малигних обољења. Њихова геноцидност је била таква да су добро проценили како дувају руже ветрова за време бомбардовања. Све је ишло ка истоку и дошло до Украјине и Белорусије. О томе се мало зна, али подаци постоје. Оно што је трагично што ниједна власт од 2000. године па на овамо није формирала тело које ће све то изучити и прорачунати и рећи јавности ша се десило. Дугујемо то и другим земљама. Појављују се браниоци осирумашеног уранијума који ће рећи како је то добро и како нас малтене треба бомбардовати опет. Није тачно! То је нуклерни отпад, има плутонијума у себи и то је доказ да је то бесплатан материјал које добијају за оружје. Признаће вам хемијско загађање и све, али уранијум никад. То је велика пара, а на крају се све зарвши на новцу.
Затим је имала поруку за министра одбране Александра Вулина да предузме нешто по том питању.
- Нећу можда бити коректна, али ви министре имате прилику да се разликујете од претходника и учините нешто да би се сазнала истина. Треба да формирате координационо тело са националном лабораторијом и покретном лабораторијом. Да у њега упослите људе који знају шта се дешавало, шта треба од опреме и какве су последице дан данас. Где је повећана концентрација отровних материја, где није. Пецо, доста ми је филмова где нас приказују као зликовце и полупримитивне. Направи једном филм који ће показати какви ми заиста јесмо – рекла је доктор Грујичић.
Затим је говорила са великим поштовање о херојима са Кошара.
- Ваш губитак се ни са чим не може мерити. Ја нисам мајка и не могу ни да претпоставим како се осећата, али треба да будете поносни. И сви ви који сте овде, ви треба да будете пример како се воли своја земља младима који марширају по Београду. Данас сам случајно прошла поред те поворке. Волим када млади говоре о ставовима и само један нормалан плакат видим – нећемо да будемо јефтина радна снага. Да сутра могу да добију посао и живе од плате и да не зависе од партијског чиновника или чега другога, него да зависе од свог знања и памети. Ми то можемо да урадимо. На Кошарама је погинуло много момака, али они су пример како се воли своја земља. Није грех бити патриота, није грех волети своју земљу, то је привилегија. Клањам се свему што сте урадили на Кошарама и клањам се вама – рекла је она за крај.
