Западне реакције на Програм реформи које је недавно усвојило трочлано Председништво БиХ у оквиру договора о формирању власти наговештавају нову реторику НАТО-а према Србима, сматра социолог, професор Слободан Рељић.
Програм реформи који дефинише сарадњу БиХ и НАТО-а, одобрен после 13 месеци преговора представника трију народа, поздравили су западни амбасадори у Сарајеву, као и НАТО, који је саопштио да се радује сарадњи са БиХ, иако напомиње да документ још није добио.
Садржај Програма, који свака страна у БиХ проглашава својом победом, засад је непознат, али је, каже Рељић, утисак да је он тако написан да свако може да га тумачи како му одговара.
Ипак, упркос изјавама српског члана Председништва Милорада Додика да Програм не значи пристанак Српске на атлантске интеграције, као и чињеници да је договор трију страна у БиХ поздравио и руски амбасадор у Сарајеву Петар Иванцов, поједини прозападно оријентисани аналитичари у БиХ усвајање тог документа оценили су као гест попуштања Српске и доказ да је „Додик био и остао амерички човек“.
Рељић такве тврдње повезује са доласком специјалне контрахибридне јединице Алијансе у Црну Гору и, како каже, „новом реториком“ НАТО-а лобиста у региону у последња два-три месеца.
„Појављује се неки благонаклони однос према Србима, нека врста разумевања за српске проблеме. Одједном се ствара клима, јавни привид како између Срба и НАТО-а нема никаквог сукоба. То је покушај да се Срби припитоме“, оцењује професор Рељић у емисији „Свет са Спутњиком“.
Све то, сматра наш саговорник, делује „доста координирано, као да су стигле нове инструкције“, а „успоставља се наратив како смо ми Срби добри, али су нас Руси покварили“.
Империји одговара полусуверена држава
Историчар професор Чедомир Антић подсећа да је више пута поновљено да без референдума нема даљег напредовања БиХ ка НАТО-у.
Различита виђења односа према НАТО-у, по мишљењу Антића, показују да је Босна и Херцеговина, парадоксално, данас подељенија него током рата деведесетих.
Слободан Рељић је уверен да управо такво стање подељености највише и одговара Западу.
„Кад сте империја, вама не одговара стабилна држава, него управо тај полураспад, напола суверена држава, била то Босна или Косово. Пролази дрога, они имају контролу и баш их брига хоће ли бити демократије или не“, образлаже наш саговорник.
Српска зна шта хоће
На питање како види учестала подсећања из Републике Српске да независност остаје могућност, Антић каже да је то доказ да Српска „зна шта хоће“.
„Кад је Биљана Плавшић својевремено као кандидат за председника Српске рекла да Дрина спаја а не раздваја српски народ и да ће то бити једна држава, натерали су је под претњом смене да изађе на телевизију и прочита изјаву којом је то порекла. Додик је први пут рекао: ’Хоћемо независну државу‘ кад су покушавали да укину Републику Српску. Од тада је то постало легитимно јер се променио однос снага“, наводи Антић.
Озбиљан је напредак, сматра он, сама чињеница да такав став може јавно да се каже и чује у свету, чак и Уједињеним нацијама.
„Кад Додик каже да Српска може изаћи из БиХ не значи и да хоће, али иако та изјава не утиче на дневнополитички живот, важна је у смислу охрабривања. То је улагање у будућност — чекамо нову расподелу снага“, наводи Рељић.
Као Србија у доба хатишерифа
У том светлу, по мишљењу Антића, треба сагледати и закључке које је 11. новембра усвојио парламент Републике Српске. У 20 тачака тих закључака се, између осталог, одбацују „бонска овлашћења“ високог представника, а такође промовише право Српске на самоопредељење у случају даље разградње Дејтонског споразума.
„Те одлуке парламента Српске имају много већу тежину него што су имале раније резолуције и декларације које је доносила Скупштина Србије. Овде имате покушај једне нације да наступи као бранилац и међународног права, али и легитимних демократских права“, објашњава историчар.
Антића тренутна ситуација у БиХ подсећа на 19. век у време турског хатишерифа који је од полупоражене Србије направио државу. Паралелу повлачи не само зато што се Срби сада чврсто држе Дејтонског споразума због ког су некад плакали, него и због Додиковог понашања.
„Уз све мане које има, он је пошао путем који подсећа на Србију тога доба, па је својом упорношћу успео да високи представник од неког ко смењује с власти постане немоћни човек чије извештаје нико не чита. Добар је пример и како се председник Српске третира у свету као да је председник једне државе“, објашњава Антић.
Русија прекинула след догађаја у региону
Коментаришући улогу Русије у БиХ, Антић каже да је Русија важна зато што је као последица њеног успона прекинут след догађаја у региону неповољан за Србе, што је Додик успешно искористио.
Рељић је дотле уверен да глобални развој догађаја у перспективи може да донесе још веће промене за Западни Балкан.
„Блиски исток је озбиљно испражњен од америчке моћи, све координате се мењају. Сваки играч сада добија другу прилику. Тако и овде. Ускачу нови играчи, а за оне који су били притиснути све се распада као лед у пролеће. Да је неко пре пет година поменуо улазак руских трупа у Сирију мислили би да је луд или да је из Монти Пајтона. Сад је то нормално“, каже Рељић.
Уз опаску да већина ствари које данас доживљавамо као неприкосновене нису такве, Рељић закључује да је „ово време у ком свако ко је у сукобу са западним механизмом треба да има стрпљења и да непрестано ради на јачању сопствених ставова — а у свету сада то има ко да чује“.
Тања Трикић
