ШОКАНТНИ резултати анализе количине осиромашеног уранијума 238 код двојице грађана Србије – 500 пута веће дозе од норамалних, који су стигли из лабораторије др Рите Чели са Универзитета у Риму, нису изненадиле српског професора Радомира Ковачевића, бившег дугогодишњег начелника Центра за радиолошку заштиту од јонизујућих и нејонизујућих зрачења Србије, сада у пензији.
Проф. Ковачевић за „Новости“ је рекао да су испитивања која су домаћи тимови радили после НАТО бомбардовања 1999. показала да уранијума има у животној средини и то у свим реципијентима екосистема, дакле у комплетној флори и фауни. Пронађен је у свим биљкама и код животиња, и домаћих и дивљачи. Пронађен је и у људима, а озбиљне последице трпимо и данас!
Примаријус Ковачевић је у време агресије 1999. наредбом академика проф. др Александра Видаковића постављен за начелника Пријемно-тријажног центра који је збрињавао велики број озрачених и отрованих људи. Кад је бомбардовање престало и потписан Кумановски споразум 10. јуна, наставио је да ради на праћењу и санирању последица на животној средини у мирнодопским условима, на санирању бојишта и здрављу нације. Прегледао је више од 200.000 људи, написао је и објавио више од 300 научних и стручних радова и књига.
И, вероватно због тога да се јавност не би узнемирила, својевремено је сматран „незгодним сведоком“ медицинске струке у нашем приближаваљу Западу и његовој војној заједници, НАТО.
– Не можемо да игноришемо чињеницу да осиромашени уранијум и све што је ослобођено током бомбардовања, нема драстичног утицаја на структуру морбидитета и морталитета у нашој земљи – наглашава Ковачевић. Уранијум је практично вечан, његов физички полуживот је 4,5 милијарди година.
А шта се дешава када уранијум доспе у организам?
– Било да се унесе респиративно, дигестивно, или на било који други начин, он остаје 2 до 5.000 дана у организму и онда нестаје. Организам се бори, избацују га бубрези и јетра, тако да се деконтаминација обавља физиолошким механизмима. Међутим, два одсто уранијума остаје трајно везано у организму и то за скелет, а када је у скелету – више нема избацивања. Стално има радиоактивну емисију алфа типа и свој токсични део и зато мора да се очекује све већи пораст хематолошких и бројних других обољења, а нарочито малигних – објашњава Ковачевић.
Према речима нашег професора, лабораторија у Торину, одакле долазе ови налази које је представила професорка Чели, међу најреферентнијима је у свету и због тога имају тежину и за предстојеће процесе против НАТО.
– Ако ће да послужи адвокатима и њиховим клијентима, професор нуди и Извештај из Савета Европе из децембра 2000. да су војне операције НАТО против СР Југославије девастирале животну средину и да ће последице бити дугорочне, како је то констатовао Еколошки комитет Савета Европе. У извештају се каже да су се после бомбардовања „драматично погоршали“ услови у природној околини и да ће то имати дугорочне ефекте на здравље и квалитет живота будућих генерација.
У нацрту препорука, Еколошки комитет Парламентарне скупштине СЕ је навео да су „државе умешане у те операције пренебрегле међународне законе чији је циљ ограничавање еколошке штете у оружаним сукобима“.
Српски токсиколог указује и на радиоеколошки мониторинг који је радио УНЕП, тело Уједињених нација које се бави испитивањем радиоактивности на целој планети током и одмах после агресије у три наврата.
– Биле су три мисије, две су биле лажне, односно нису биле лажне мисије већ извештаји, али трећа од 27. октобра до 5. новембра 2001. године објавила је извештај укључујући и наше резултате и радове, где смо ми доказали и показали свету шта су користили. Више ништа нису негирали, није био само уранијум 238, 234, 235, те битне компоненте, него и плутонијум и маса других радионуклида – истиче Ковачевић.
Објашњава и како нас је тровао уранијум из НАТО бомби:
– Уранијум има специфична дејства, не само да је у четвртој групи Мендељејевог система, где су тешки метали, и има и токсична и радиоактивна својства, већ приликом ударца пројектила у тврде баријере, пошто је пирофоричан, пали се и температура за неколико милисекунди достиже до 3.000 степени. Тај тврди метал, чија је специфична тежина дупло већа од олова, а токсичност неупоредиво јача од живине, лако прелази у честице које се дробе и падају на ниво испод једног микрона и постају наночестице. Са капима течности у ваздуху стварају аеросол и оне и дан-данас егзистирају око нас.
Говорећи о лабораторијским налазима професорке Рите Чели, саговорник вели да потврђују претпоставке да ће са последицама након бомбардовања муницијом осиромашеним и обогаћеним уранијумом морати да живи 60 наших наредних генерација.
– Довољно је познавати правила и предвидети а и очекивати озбиљне и тешке генетичке аномалије на потомству и после 1.800 година, јер је репродуктивни век по генерацији 30 година. То пута 60 и добија се управо ова цифра о којој говорим, о чак 60 генерација – каже др Ковачевић, дугогодишњи начелник Центра за радиолошку заштиту у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.
Резултати из Италије су досада најјачи докази да су грађани Србије били изложени смртоносном дејству тешких метала из пуњења НАТО пројектила. Најновији докази потвђују да је уранијума било и у пројектилима који су коришћени северно од Врања, што ће имати важну улогу у правној борби за доказивање да из 1999. године потичу и узроци малигних болести стотина грађана.
Прва приватна тужба са захтевом за одштету жртвама због обољења од последица НАТО бомбардовања СР Југославије поднета је Вишем суду у Београду 20. јуна 2021. године, као резултат заједничке сарадње двојице адвоката, Срђана Алексића из Ниша и италијанског Анђела Фјоре Тартаље. Италијански правник има двадесетодишње искуство у борби за исплату одштете жртвама осиромашеног уранијума међу италијанским војницима, који су били у мисијама у свету, па и на Косову.
Прво рочиште у Београду заказано је за 16. октобар, а прикупљеној документацији и вештачењима сада се придружује и налаз др Рите Чели, који се издваја по драматичном закључку. До резултата је позната научница дошла након анализе присуства тешких метала који су нађени у ткиву два наша грађанина.
У узорцима утврђени тешки метали
– ТЕШКИ метали чије је присуство утврђено у узорцима из Србије дефинитивно нису метали који се везују за индустријску производњу. Упоредили смо их са узорцима из свих земаља, чак и са Јапаном и Кином, где постоји велика индустријска загађеност, али тих материја тамо нема – каже се у лабораторијским налазима докторке Чели и адвоката Тартаље, а који се тичу тровања двојице ветерана рата из 1999. године.