После Сједињених Држава, Турска има највећу армију у НАТО-у, а нови сукоб те две војно најбројније чланице Алијансе почео је одлуком Реџепа Тајипа Ердогана да купи руске ПВО системе С-400, што је ескалирао претњом да ће Американци морати да напусте базу Инџирлик.
База Инџирлик само је још једна ставка лоших односа Вашингтона и Анкаре.
Према речима дугогодишњег дописника Танјуга из Анкаре Војислава Лалића, до тренутне ситуације није довео Доналд Трамп, већ непромишљени потез администрације Барака Обаме. Према његовим речима, Турска је хтела да купи амерички противваздухопловни ракетни систем „Патриот“, али је то условљавала, између осталог, и учествовањем у њиховој производњи, што САД нису желеле да прихвате.
„У Пентагону се процењивало да се Ердоган неће усудити да се толико окрене ка Москви и да се неће усудити да купи руско наоружање. Међутим, Ердоган је прво покушао да направи посао са Кинезима, који није успео и због тога је морао да се окрене према Москви. Тако је пре три године склопљен уговор о куповини С-400 и он би наредне године требало да буде у употреби“, каже Лалић.
Он наглашава да је проблем настао јер Американци упорно тврде да је то за њих велика опасност, јер ће Руси први пут бити у прилици да изнутра надзиру америчко наоружање, укључујући и ловце Ф-35 које су Турци купили од Америке, а која сада не жели да им испоручи због С-400.
Турска ипак остаје у НАТО-у?
Верујем да ће Американци и Турци ипак наћи заједнички језик, јер је Турска чланица НАТО-а од 1952. године и сав њен одбрамбени систем базиран је на систему Алијансе и тешко је то одједном прекинути, сматра Лалић. Он истиче да су у ову ситуацију доспели погрешном проценом Американаца, који су мислили да је довољно да само мало подигну глас и да ће их Ердоган послушати.
„Међутим, Ердоган је политичар који уме да процени ситуацију и свестан је да је на југоисточном крилу Алијансе Турска незаобилазна земља. Поред тога, Турска је предложила САД формирање заједничке комисије која би требало да утврди да ли С-400 може да шпијунира НАТО наоружање. Турци тврде да могу да га држе под строгом контролом и да неће бити интегрисан у комплетан систем Алијансе, већ да ће се користити одвојено“, објашњава Лалић.
Зашто је Инџирлик важан?
Наш саговорник подсећа да је Инџирлик 1955. године, током Хладног рата, уз америчку помоћ постао најважнија база на југоисточном крилу НАТО-а. Више од 60 година служила је за одбрану од могуће совјетске и касније руске експанзије. Из ње је полетео чувени У2 који су Руси 1. маја 1960. године оборили изнад Свердловска, данас Јекатеринбурга, што је довело до затегнутих односа, јер је био у шпијунској мисији. То је био један од највећих шпијунских скандала у Хладном рату, који је заоштрио односе две суперсиле у моменту када је требало да уследи делимично отопљавање односа између Ајзенхауерове администрације и генералног секретара ЦК КПСС Никите Сергејевича Хрушчова.
Та база је била важна и током разних криза на Блиском истоку. Када се Турска 2014. године прикључила антитерористичкој коалицији, Анкара је Инџирлик понудила као базу за војне операције против ДАЕШ-а, који је под својом контролом држао велике делове Сирије и Ирака.
„Инџирлик је на стратешки повољном месту — географски је близу земљама у којима делује ДАЕШ. Та база је на само 200 километара од Сирије, а не треба заборавити да је имала одлучујућу улогу у рату у Авганистану и Ираку“, наглашава наш саговорник.
Наташа Милосављевић
