Сувалки коридор је, тренутно после украјинско-руске границе, најужарније место у Европи, где ако плане ратни пожар, овде ће се десити експлозија. Тако тврде геостратези НАТО пакта, који сматрају да ће баш ту руске једнице кренути и заузимањем коридора дугог око 65 км који ће пресећи алијансу на два дела и одвојити Пољску од Литваније и спојити енклаву Калињинград са Белорусијом и са својом матицом.
Име коридора доводи се у везу са истоименим градом на североистоку Пољске уз саму границу са Литванијом. Заправо то је међа четири државе Пољске, Литваније и Белорусије и Русије (енклава Калињинград) на самом ободу Балтичког мора.
Значај овог коридора је утолико већи јер Калињинградска област излази на Балтик, који осим што је поморска комуникација Русије ка отвореном мору и Атлантику, је и економска жила куцавица Русије, јер управо по дну Балтичком мору пролазе два гасовода Северни ток 1 и 2 који је трн у око САД и Пољске, а за Русију и Немачку представљају стратешки економски пројекат.
Историјат
Е баш ту сместио се Калињинград, сад руска енклава, некада престоница Пруске, позната и као Кеингсберг, родно место немачког филозофа Имануела Канта и његовог маестралног дела “Вечни мир”. Калињинград заузима површину од неких 15.000 квадратних километара. До 1945. град је био главни град Источне Пруске и познат као Кенигсберг. Источна Пруска је била немачка енклава која је подељена на два дела 1945. Југозападна половина је дата Пољској (тада сателиту Совјетског Савеза), а североисточна половина Совјетском Савезу као област Калињинград. Немачки становници су насилно протерани. Регион је стављен под административну контролу Совјетског Савеза. Док је трајао све је било ок, преломна тачка уследила је кад се СССР распао на 15 држава, а Калињинград, који је припао Руској Федерацији остао одсечен од Русије и изолован са две државе Пољском и Литванијом. Обе нимало наклоњене Русији.
Наравно, целу причу извукли су Американци и ову тачку означили као најважнију, јер било каква руска једнострана акција могла би да прекине линије снабдевања НАТО из Пољске према Балтичким државама које се граниче са Совјетским Савезом, јер управо дотур опреме и комплетна копнена логистика иде тим путем. Да ствар буде гора са тај коридор се наслања и најближи савезник Москве Белорусија. Иначе овај вијугави копени појас Сувалки се назива од стране Литванаца. Пољаци га зову и Сејни и заправо наслања се на три града. Поменути Сувалки и још два Пунск и Сејни.
Географске каркатеристике коридора Сувалки
Сувалсзцзизна је пољски назив овог региона на североистоку те државе. Рекли би народским речником у самом ћошку. Овај регион има најмању густину насељености. Индустрија не постоји, што је створило услове да овде нађе станиште велики број биљних и животињских врста, јер је природа скоро нетакнута. Саобраћајнице су јако ретке. Аеродром не постоји, а возом од Варшаве до њега се стиже после пет часова путовања. Аутобусом још толико уз паузе. У сваком случају пут повезује пољску престоницу са литванском границом.
Сам Сувалки се налази на само 30 километара југозападно од границе са Литванијом. Има 69.000 сталних становника који живе на површини од 65,5 км2. Протежући се дуж реке Цзарна Ханцза, Сувалки лежи на надморској висини од 170-190 метара. Богато језерима, ово подручје се често пореди са Скандинавијом. Због јаких зима које могу да трају преко четири месеца и са веома ниским температурама, људи га називају хладним полом Пољске – док је сам Сувалки познат као најхладнији град Пољске. Клима овде показује типичне карактеристике континенталне климе – веома ниске температуре зими и релативно високе током лета.
Они који су посетили овај град, кажу да се Сувалки одликује класичном архитектуром, широким улицама и ниским, двоспратним кућама и древним црквама, заједно са музејима и прелепим парковима. Његова локација чини град одличном полазном тачком за излете до језера Вигри и других атрактивних области у округу језера Мазурија. У близини Сувалкија налазе се бројни резервати природе, природне знаменитости, реке и две шумске прашуме.
Сам град који је прво био насеобина су основали камалдолски монаси из манастира Вигри, којима је пољски краљ Јохан Казимир дао ту земљу за будући град. Први помен Сувалкија датира из 1688. Године 1710. краљ Август ИИ Снажни је дао привилегију да се пијаце и сајмове одржавају у Сувалкију.
Сам регион Сувалки је земља шума, мочвара и језера. Од Сувалкија на истоку до Алитуса, постоји уски насип кроз мочварну шуму и дуго је био главни путни пут. У Великом рату топографске баријере покрајине Сувалки показале су се претешким за немачку војску. Немци су се суочили са скоро потпуно истим топографским карактеристикама које су отежале касније кретања Руса на запад. Ноћна мора гора од белоруских мочвара.
НАТО и значај коридора Сувалки
НАТО пакт, као алијанса која ништа не препушта случају проценила је да је управо овај део Пољске најзначајнији и највиталнији за саму алијансу, јер управо када би дошло до рата са Русијом на Балтику, туда би требала да прође војска чланица НАТО до угоржених подручја нападом Русије. Уски копнени коридор између Пољске и Литваније, деоница Сувалки-Каунас, био би кључан за пребацивање снага НАТО-а на Балтик.
Е сад планери НАТО сматрају да на том путу те снаге биле би угрожене од стране руске војске из енклаве Калињинград, као и од снага груписаних у Белорусији. Ту се мисли подједнако на руску и белоруску армију. Наиме, НАТО доживљава белоруску војску као де факто, премда и не де иуре као део руских оружаних снага. Управо синхронизовани напад који би кренуо са бока пресекао би Балтик и Пољску и тиме омогућио да руска војска прегази за свега неколико дана Естонију, Летонију и Литванију.
Планери алијансе сматрају овај коридор симбол слабости Запада, односно, то је “ахилова пета” пољске одбране. То су уочили и Пољаци далеке 2016. јер способност Балтика да се одржи зависи од тога колико ће војска можи да држи отворен овај коридор да кроз њега стигну као помоћ амерички тенкови и војска.
Е сад најгора ноћна мора за НАТО су лоше комуникације и инфраструктура, јер проблем је тежина НАТО оклопа. Саобраћајнице, мостови нису способни да издрже носивост тенкова и оклопних возила од 70-75 тона. Мостови преко реке Висле могу да издрже носивост до максимално 50 тона, а то је погодност за руске тенкове чија тежина не прелази 43 тоне.
Пољаци сматрају да у тој зони они и алијанса пре свега САД немају довољно понтонских мостова у случају да дође до рушења мостова, а већинан ије погодна за велике реке у Европи. При томе проблем су и амфибијске способности руксих тенкова и БВП које су много боље него западне. Све ове аномалије представљају главобољу за НАТО.
Флуда коридор
За НАТО коридор Сувалки фактички има исти значај као и коридор Флуда за време Хладног рата у Немачкој, који је до 1989. био кључни концепт НАТО одбране Европе од инвазије снага Варшавског пакта.
Коридор Флуда јебио заправо најпогодније место где је Совјетски Савез могао да крене у инвазију на Запад и да оклопне и механизоване дивизије Совјетске војске поделе НАТО савезнике на два дела и муњевито изолују Франкфурт, који је центар за НАТО логистику на тлу Европе због својих база и великог војног аеродрома. Зато питање свих питања одбране Немачке било је како сачувати “Флуда коридор”, који је био исто важан као и Коридор Хоф.
Визија како би текло заузимање
Студија коју је направила корпорација РАНД 2016. наводи да би руска војска са тенковима могла да прегази Естонију, Летонију и Литванију за свега три дана. Процена је да би Рига и Талин били заузети за свега 60 сати. Овде би то могло лако да се изведе упадом диверзантских група у камионима који превозе хуманитарну помоћ из Белорусије до угрожене зоне Калињинград. Оно што НАТО боде учи јесте што се линије снабдевања НАТО и Русије које теку до енклаве Калињинград секу управо код Сувалкија.
Јавност на Западу о значају коридора Сувалки заинтересовао је бивши команднат НАТО у Европи генерал Бен Хоџис. Сад је у пензији. Он је о овом коридору говорио први пут децембра 2015. и о његовој опасности да се заузме и да у тој зони како Руси у Калињинграду, тако и Белоруска војска у тој држави имају на растојању од 95 километара у зони тог коридора велике војне полигоне на којима се одвијају војне вежбе Запад и које НАТО, па и овја генерал сматра да су недовољно транспрентне и могу да послуже за пресецање овог коридора.
Пола године касније у ту зону прва је ушла механизована пешадија са оклопним борбеним возилима точкашима типа Страјкер, који су пордефиловали овом зоном. Већ 2017. НАТО је у тој зони разместио 3.200 војника који су фомрирани у четири борбене групе јачине свака од 600 до 1.000 војника. Наравно кључна улога одбране овог коридора поверена је Пољској, али оно од чега се највише страхује јесте брза мобилизација руске војске.
Хипотетски одбрана овог коридора предвиђа синхронизовани удар са мора и ваздуха по Клињинграду, па и по Санкт Петербургу како би се Русији нанели огомни губици и зауставило заузимање ового коридора.
РАНД корпорација предвиђа да би за одбрнау овог коридора било потребно седам механизованих бригада, укључујући и три тешке оклопне бригаде, подржане из ваздуха и са мора, као би поразили Руску војску.
Да ли ће то заиста бити релани сценарио нико не може да предвиди иако је Русија давно упозорила првог трамповог министа одбране Џејмс Матиса, који се разишао са њим око Авганистана да уколико дође до рата на Балтику биће спремни да употребе и нуклеарно оружје. О томе је у својој књизи о Трампу писао и чувени новинар Боб Вудворд.
Да ли ће ако плане Украјина, ратни пожар планути и у коридору Сувалки за сад не може нико да предвиди. Моги аналитичари сматрају да би то онда био Трећи светски рат.