Луча је доказ да српску традиционалну музику могу да изводе девојке које имају пирсинге, црвену косу, „undercut“ фризуру и да жене могу равноправно да се упусте у борбу за Космет.
„Музика може да промени свет“, јер може да промени људе!“, речи које је изговорио Боно, фронтмен групе U2 идеалне су да почнемо причу о Лучи, уникатној музичкој групи у Србији, која покушава да промени свест о српској традиционалној музици, коју изводи на иновативан и модеран начин, како би допрела до млађе публике и вратила на сцену заборављене традиционалне нумере.
Идеја коју су започеле четири девојке још током школовања у средњој музичкој школи Мокрањац, пре годину и по дана коначно се остварила оснивањем групе Луча, а ових дана издале су и свој први албум у издању ПГП-а, што представља досадашњи врхунац њихових каријера, али и сам почетак једне велике и мукотрпне борбе за очување српског музичког наслеђа.
Инспирација за први албум био им је простор Косова и Метохије, а своје дугогодишње истраживање овог музичког простора преточиле су у песме и мелодије којима пре свега „гађају“ млађу публику у намери да докажу да традиционална музика није само нешто што је везано за културно-уметничка друштва, већ да могу да је изводе и младе девојке које живе модерним стилом живота, које због свог изгледа добијају и неке интересантне коментаре и поређења са одређеним, данас популарним групама, посебно међу млађом генерацијом.
Маја Стојановић, Јована Бараћ, Јелена Анђелковић и Мирка Кешељ, почеле су борбу за Косово и Метохију и српску традицију песмом, а шта за њих значи Космет и зашто су баш изабрале песме овог простора, у разговору за Телеграф открива нам Мирка Кешељ, једна од чланица групе.
- Идеја је настала још пре десет година, кроз формално образовање у средњој музичкој школи Мокрањац, где смо изучавале разне традиционалне музичке облике Србије. Ту смо се састале и никада нисмо престале да негујемо ту заједничку идеју да традиционална музика мора да буде присутна на јавној сцени и продукт целе те мисли, коју смо одржавале свих тих година, заокружен је пре годину и по дана када смо почеле да функционишемо под именом Луча, где нас четири користимо своје гласове у оживљавању старе музике, на наш нови, модеран начин.
Недавно је Луча издала и свој први албум, где су чланице групе свој истраживачки рад на терену на Косову и Метохији преточиле у модерне мелодије и аранжмане.
- Албум је у продаји у издању ПГП-а, и на њему је осам традиционалних нумера које су саме чланице групе бележиле на терену у истраживачком раду, а онда су све то пребациле на албум у модерним аранжманима, са бонус песмом „Сини јарко сунце са Косова“, за коју је снимљен и спот.
- Публика на албуму мозе чути традиционалне песме у свом изворном облику, кокетирање са модерним ритмовима и звуцима, до нумера електронског призвука. Ове нумере претходно су забелезене на терену.
- Шта значи забележене? Етномузиколошки приступ бележења вокалног наслеђа подразумева одлазак на терен и записивање старих напева, у овом случају на простору Косова и Метохије са циљем да се сачува музичка традиција.
- Бонус нумеру “Сини јарко сунце са Косова”, компоновала је Јована Бараћ. Ова песма је добила свој спот, објављен на Видовдан. Спот је сниман на језеру Газиводе, Звечан тврђави, у Лепосавићу и Сочаници, и приказује панорамске пределе Косова и Метохије. На овај начин, желеле смо да поручимо српском народу да је скроз у реду да посети простор Косова и Метохије, да је то нешто најнормалније, да људи одлазе на неку врсту ходочашћа. И нас четири смо доживеле албум „Луча“ као врсту музичког ходочашћа на Косово и Метохију.
- Свака нумера припада одређеном делу Косова и Метохије, свака представља репрезентативни пример. Рецимо, „Срце ми болује, а не знам што му је“ је љубавна песма из Пећи и она има тај традиционални призвук, са традиционалним инструментима, али опет упакована у леп модеран музички аранжман. Такође, публици интересантна песма несто бржег ритма “Млајнесто, горски трндафил”, потиче из Горе, са самог југа Косова и Метохије.
Пирсинзи, црвена коса, фризура где је обријан део главе, модерни костими и коментар да су „Hurricane из манастира“
- Овим албумом и нашим изгледом, који је другачији, хтели смо да комуницирамо са млађом публиком, да вратимо ту традиционалну музику на место где јој припада и да буде једнако слушана као и неки други жанрови на нашим просторима. Имамо такве примере у региону, на пример за Бугаре није страно да уважавају и традиционалну музику као и све остале. Тако смо и ми желели да комуницирамо са млађом публиком.
Један коментар на Јутјубу испод песме ,,Сини јарко сунце са Косова” коју су изводиле у популарној емисији “Ami G Show” посебно их је насмејао, а односио се на опис да су оне Hurricane из манастира. Иако би неко могао да схвати коментар и лоше, чланицама групе Луча такво поређење годи, јер је то доказ да су на правом путу да допру до млађе публике.
- Наилазимо на интересантне поруке и позитивне реакције публике. Има много коментара и на Јутјубу испод наших видеа. Нарочито јер је тематика конкретна и бави се простором Косова и Метохије, па нас тако пореде са многим музичким групама. Најзанимљивији коментар нам је био да смо „Hurricane из манастира“. То поређење нам годи, то значи да смо једнако актуелне и да наилази на одобрење млађе публике и надамо се да ће тако и остати, да ће им се свидети сваки наш музички даљи корак и продукција.
Корона вирус је утицао и на групу Луча, па су тако промотивне активности и концерти померени за пролеће.
- Често нас сада питају због короне када ће бити наступи, али нажалост морали смо све да одложимо за пролеће када ће бити промотивни концерти – описује Мирка Кешељ.
„Косово нам значи све“
Зашто је за име Луча одабрано и за име групе и првог албума?
- Луча је уједно и назив албума. Размишљале смо како да назовемо албум, да ли по некој нумери, а онда смо схватиле да Луча мора да постане национални бренд. Луча сама по себи означава светлост. Луч као такав је сабласт бора, када исечеш та његова дрвца и када запалиш прву ватру, када сине та прва варница, та искра светлости, то је луч, тај трачак светлости и нада, то нас наводи да је добро то што радимо, да не треба да одустанемо од традиционалне музике, за коју тренутно нема простора у Србији, јер је људи повезују само са културно-уметичким друштвима. Она може да буде равноправни музички израз. Изабрали смо то име јер смо тај трачак светлости и ту наду повезале са неким правим вредностима у традиционалној музици, да оне треба да живе.
- Персонализовали смо то Лучу. Потрудиле смо се да оживимо четири карактера. Све четири смо различите и ако посматрамо савремени живот, својим изгледом одобравамо све што се дешава у свакодневици, али се уједно трудимо да кроз те модерне карактере пренесемо поруку коју носи традиционална музика. Доста смо другачије и смеле, чему доприносе сјајни костими Невене Ивановић, као и читав наш визуелни идентитет који говори о смелости и спремности да пренесемо поруку коју носи музика са Косова и Метохије.
Питају нас откуд то да се четири девојке баве Косовом и Метохијом
Јована, Маја, Мирка и Јелена често се сусрећу с коментарима људи који се питају зашто се оне уопште баве Косовом и Метохијом на овај начин и откуд то да се четири жене баве баш овом тематиком.
- Откуд то да се четири девојке баве овом темом, на овај начин кроз музику. Одговарамо им да је то за нас био логичан избор, јер и у споту се ми облачимо у црне костиме који алудирају на борбеност, и да одбранимо оно што је најбитније, то су те светиње и оно што одише том јачином. Питају откуд жене. Сматрамо да је нас минимум да се бавимо овом темом кроз музику јер је она најмоћније оружје за ширење и јачање колективне свести.
- Све је дошло интуитивно, из срца и природно. Наши преци су имали све исте проблеме које и ми данас имамо. Нас четири смо савремени преносиоци порука наших предака који су деценијама и вековима конзервирали нашу историју, културу и музику а сада Луча жели да каже да је традиционална музика Космета неодвојиви део српског индентитета и да има наде док је ми чувамо и негујемо.
