Колико људи је уопште чуло за село Сириг?
Колико њих што је чуло, или зна где је то село, зна шта се десило у том селу?
Нажалост, јако мали број људи ван тог села зна шта се десило у том селу на месту где се налази велики камени споменик на брегу.
Ове године ће се навршити 80 година од стрељања становника Сирига. То је прво масовно стрељање у Другом светском рату у Краљевини Југославији.
Мађари су, на данашњи дан, 13.04.1941, у Сиригу стрељали 111 људи на једном месту, још толико побијено по кућама и велики број заробљених и послатих у логор.
Најмлађе од тих 111 људи је дете које је имало 6 месеци а најстарији је имао 88 година.
Нема породице међу староседелачким породицама у Сиригу која није изгубила неког у том стрељању или каснијем убијању по кућама тога дана.
Комунистичке власти су после 1945. дозволиле условљено обележавање на годишњицу стрељања, да се не диже велика бука да се неби замерали комшијама мађарима из Темерина.
Добили смо споменик али без велике буке само да би се наше породице мало ућуткале да не траже правду на свој начин.
За ових 80 година јако мали број људи зна за ово, срамота је што 90-95% људи из околних места не зна за ову трагедију.
Тринаестог априла, али не баш сваке године,
једино Новосадске новине Дневник објаве да је тај дан годишњица стрељања у Сиригу и Радио Телевизија Војводине је пре пар година одвојила минут два да објаве да су у Сиригу положени венци за жртве стрељања.
Не дозволимо да се овај злочин заборави и жртве не помену.