Фини књиговезачки занат, који је познавао и краљ Александар, једини књиговезац у Краљеву – мајстор Мирослав Плазинић – још увек не да забораву. Плазинић ради са машинама старијим од 200 година, користећи их за прецизно сечење картона и хартије
Многи занати одавно су ишчезли из свакодневног живота, али књиговезачки занат, један од најстаријих у Србији, још увек успешно одолева зубу времена.
Како тврди искусни мајстор Плазинић, занат не могу да замене машине. Већ три генерације вредних руку краљевачких књиговазаца раде на аустријским машинама користећи углавном алат који такође потиче из тог времена, чиме потврђују да је, ипак, у овом занату, најлепше узети ствар у своје руке.
Мирослављев отац Миленко Плазинић био је књиговезац познат од Сиска до Скопља, који је своје знање о ручној изради луксузних корица и повеза пренео Мирославу, а он свом Младену, и тиме наставио традицију породице.
Према његовим речима, све три машине датирају из XIX века, а његов отац, ђак прве генерације полазника Графичке школе у Београду, коме је предавао професор Лазар Вујаклија, купио их је пре готово пола века.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Мирослав истиче да је највећа предност ових машина што се не кваре и захваљујући њима и данас успеваjу да прехране породицу.
Монаси из Студенице и Жиче доносили су код Мирослављевог оца свете књиге на повезивање. У његовој књиговезници повезане су студеничка и жичка библиотека, а неуморно је радио и на требницима, молитвеницима, псалтирима. Вишедеценијска сарадња са црквом траје и данас, највише са свршеним студентима који дипломе желе да ставе и повежу златотиском.
Данас мајстор Мирослав и његов наследник Младен, за потребе манастира и музеја, праве и луксузне предмете користећи слоновачу за коричење књига или јеванђеља. У њиховој књиговезници користе се ретки и квалитетни материјали који се набављају из иностранства, као што су платно из Финске, лепенке из Холандије и специјални папири из Италије. Корице за дипломске радове рађене у златотиску, који само још они користе, овај краљевачки мајстор и његов син раде за Универзитет у Бакингему, али и универзитете у Болоњи, Атини, Бечу… Тренутно раде на црквеним књигама за Вршачку епархију старим између три и четири века.
Радови породице Плазинић познати су широм света, красе музеје и манастире од Канаде до Јапана. Сретењски устав, који је обложен природном кожом, а онда исписан на корицама у изворном облику, дело је којим се овај краљевачки занатлија највише поноси.
Неговањем овог традиционалног и деликатног заната књиговезачка радионица породице Плазинић чува живо наслеђе наших предака… за своје, али и наше, потомке.