Кад бих на некој западној војној академији предавао основе психолошког ратовања, сваки мој студент би обавезно морао посјетити Србију, гдје би могао гледати како се преко пробних балона у фабрикама лажи, таблоидима народ припремају за издају Косова. Ових дана на насловнице је дошла вијест: „Ангела Меркел нуди Србији фабрику аутомобила за признање Косова“.
Коме Ангела Меркел нуди фабрику аутомобила? Вучићу? Синиши Малом? Мишковићу? Или оних петсто људи који би се евентуално у њој запослили за кикирики? Јел плата од 400 еура за 500 људи вриједи више од Косова? Кад је то Мерколова понудила? Која је гаранција да ће то испунити? Да ли је она власник те фабрике аутомобила, па да је може тако нудити по таблоидима?
Њемачка је од 1945. окупирана земља, која нема самосталну вањску политику, Ангела Меркел се чак није смијела бунити кад се сазнало да је америчке службе прислушкују и она неком нуди помоћ? Меркелова не може себи помоћи. Не може стајати за вријеме химне на ногама, па се ради ње морао мјењати протокол, а „помагала“ би Србима? Турци јој у Њемачкој на сваком кораку отварају џамије, а она би у Србији отварала фабрике. Ни у оним њемачким више не раде Њемци. Да Меркелова може неком помоћи, прво би Њемачку спасила од најезде миграната. И од себе саме.
У првој половици ове године у свијету је продано 7,1 посто мање аутомобила него у истом раздобљу прошле године. Скоро сва аутомобилска тржишта су у паду, у Европи је ове године продано 3,1 посто мање аутомобила, а у Кини чак 14% мање (1,6 милиона аутомобила). И Њемачка и свјетска аутомобилска индустрија су у кризи, а све и да нису, да ли би Срби требали дати Косово за ауспух?
Аутомобили се увијек могу поново произвести. Косова кад се једном одрекнеш, нема те њемачке фабрике која ће га произвести. Да Њемци могу произвести Косово, не би Србима нудили ауспух у замјену за Косово. Да су цар Лазар и Милош Обилић били као данашњи српски политичари, не би било Косовског боја, Мурат би све ријешио са фабриком камила.
Горан Шарић
