Студенткиња сам. Бавим се новинарством. Пишем о политици. Идеалан сам профил за демонстранта јер осим што бих могла да протестујем, кроз протест бих могла да носим транспаренте са принтскриновима својих текстова и тако да се промовишем. Могла бих значајно допринети протестима. Али нећу!
Верујем да је много оних који не воле СНС и Вучића, али добар део њих седи кући. О њима нико не пише, а требало би. Међу њима сам и ја. Осим што својим останком код куће бранимо и оно мало културе што нам је остало, тако што не опогањујемо свој језик узвикивајући реч „педер“, а још мање позивамо на устанак и остале насилне промене јер сматрамо да смо много паметнији од тога јер смо се заситили сваке врсте насиља од деведесетих на овамо, ми наше родитеље поштујемо. Не пада нам на памет да изађемо међу жуту омладину, дакле синове и кћери бедног остатка жутих грађана и међу онима који су олако пристали да изађу на простесте не питајући своје родитеље да ли би то било морално обзиром да су они пропатили под владавином жутократије.
Истина је да не волим Вучића, али не волим ни остале странке, а нарочито жуте. За сваку антипатију имам разлог, а према жутима највећи. Мени су они уништили породицу. Мог оца су довели до руба сиромаштва, због чега је почео да пије. Моју мајку су опељешили на име фиктивног пореза и уценили је дугогодишњом робијом уколико не плати. Све је то даље условило распад њиховог брака и на крају и развод. На суду су под истим тим жутима делили оно мало имовине што им је остало. Жута судија, тобоже феминисткиња пресудила је да моја мајка добије мало више од пола куће, што је моја мајка, свака јој част, поносно одбацила! Уништили су јој брак, а сад јој са 58% имовине мажу очи како би показали да жута држава брине о правима жена! Лицемери! На крају је и добила што је тражила, тачно пола и то је то. Без преваре и лажи.
Много породица је страдало под жутократама. На протесте су изашли они који су у то време били деца и који нису осетили муке и борбу њихових родитеља да им пруже безбрижно детињство. Неки од њих су гладовали да би они имали за ужину и нову свеску. И послаше их на студије у Београд или у Нови Сад несвесни тога да ће једног дана на улицама градова пљувати по њиховој жртви и муци.
Уосталом, бесмислено је уопште протестовати против Вучића у име оних који су владали док си се ти безбрижно играо аутићима или барбикама. Ако ти родитељи уопште нису причали како им је било тада, ваљда имаш два грама мозга да схватиш да не можеш бити на страни онога кога ниси упознао и ниси осетио на својој кожи јер ниси био у тим годинама да схватиш шта се дешава и кога сходно актуелном режиму изгледа никада нећеш ни упознати. Сад си у годинама да не волиш СНС, имаш на то право, али утуви у ту твоју тикву да је твој став једностран и да никада нећеш бити објективан.
Како смеш да док си под кровом својих родитеља излазиш на улице да протестујеш на страни жутих под чијом владавином су те твоји родитељи једва одгајали да би ти израстао у поносног студента?
А, ти из провинције, кад би само знао колико се твоји родитељи муче да издрже трошкове већег града да би ти студирао и био једнога дана доктор, инжењер и сл., кад би знао да су ти исти жути под чијим си окриљем сада ниподаштавали поштене сељаке попут твојих родитеља у својој фашистичкој идеји „грађанске Србије“… Уместо да студираш и да гледаш своја посла, сада се саплићеш о свој празилук из дупета на улицама градова, пијеш пиво и блејачиш…
Не волим Вучића, али има начина да се протест против њега изведе културно и цивилизовано, да се остане свој на своме без потребе за придруживањем жутој банди или билокакавој другој банди. Ни по коју цену нећу изаћи на улице! Ето, ја толико не волим Вучића да му нећу приуштити тај луксуз да због тога пљујем по својим родитељима и да их срамотим, нити ће жута банда добити парче мог младог меса.
Извор: konkretno.co.rs
