Док се у Ужицу чека одлука Основног суда по жалбама на притвор ухапшеним насилницима који су нападали полицију, све је јасније да блокадери више и не крију да им је циљ, односно отворени притисак на тужилаштво и судове. Под синтагмом „демократске борбе“, дословно се траже амнестија за насиље, где улични активизам замењује, а улога тужилаштва да се сведе на извршење налога политички мотивисаних група. У овом случају блокадера.
Једна од предводница, Жаклина Живковић, јавно је изјавила да су грађани „одлучни да изгурате правду“, односно, да ослободе притворене блокадере, иако је реч о особама ухапшеним због бруталне блокаде магистрале и инцидената током нереда у граду.
„Ми као породица ухапшених, као и адвокати, нису сигурни шта ће се данас десити и да ли ће се уопше одлучити по жалби. То додатно љути Ужичанке и Ужичане. Они су овде због тога, одлучни да изгурају правду и да се ухапшени пусте на слободу“, казала је Живковић за Н1.
Она је при том упутила и јасну претњу да активисти више неће бити фини, што се може тумачити на више начина, будући да ухапшени активисти нису притворени због дијалога, већ због претњи и физичких напада на органе реда безбедности.
„Нема више места за дијалог и да будемо фини. Остала нам је једино непослушност“, поручила је Живковић.
Овакви ставови се више ни не труде да буду умерени, отворено се најављује обрачун са институцијама, пре свега са тужилаштвом, које, како сазнајемо, већ трпи жестоке притиске, етикетирање и претње, укључујући и претње смрћу.
Посебно забрињава што се све ово догађа у Ужицу, граду који је мала средина, где се мање више сви међусобно познају, и где су животи људи, тужилаца и судија, испреплетани са породицама, децом и комшилуцима. Зато је опасно и крајње безобзирно што протестна машинерија сада усмерава енергију и на таргетирање породица представника правосуђа, што је досад невиђен облик друштвеног притиска и застрашивања.
Софија Марић / Васељенска