Пре три године посетио сам насеље Степојевац, удаљено око 50 километара од центра Београда. Грађани су ми рекли да им је највећи проблем то што немају пијаћу воду. Имали су техничку воду, али нередовно.
„Тридесет година чекамо воду и сви нам је обећавају пред изборе”, рекао ми је тада мештанин Радисав Лесендрић. Те године избора није било ни на видику. Договорио сам се са мештанима да определимо готово милион евра за изградњу водовода у насељима Степојевац и Врбовно. Данас је 350 кућа у Степојевцу и 800 кућа у Врбовну прикључено на водоводну мрежу. У току је тендер за извођење друге фазе водоводне мреже, после ког ће преосталих 150 кућа у Степојевцу добити воду. Када је у питању тај крај, нисмо инвестирали само у Степојевац и Врбовно, већ је почела изградња водовода Араповац-Миросаљци-Стрмово-Пркосава и другог крака Араповац-Јунковац. Тако ће седам месних заједница у којима живи око 15.000 Београђана добити воду и постати бар делимично равноправни са осталим суграђанима. Не знам како други размишљају, али мене је срамота зато што у нашем граду, на почетку 21. века, трећина града нема канализацију, а део становника чак ни воду из јавних извора. Зато смо протекле четири године градили недостајућу инфраструктуру у деловима Београда у којима је није било. ЈКП „Београдски водовод и канализација” је положио 97,8 километара водоводних цеви уложивши више од пола милијарде динара. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда уложила је протекле четири године око 350 милиона евра у приградске делове Београда, док је у периоду између 2008. и 2012. године улагање у исте те делове града било мање од сто милиона евра.
Градили смо канализацију у насељима Браћа Југовић и Шљивици у Обреновцу, земунским насељима Плави хоризонти и Алтина, раковичком насељу Ресник и на вождовачкој Малој утрини. Градили смо водовод у сурчинском насељу Кључ, као и у барајевским насељима Бељина и Лисовић. Укупно готово 107 километара водовода и канализације изградила је Дирекција за грађевинско земљиште. Посебна прича је изградња 45 километара фекалне канализације у Сурчину где је прошла градска власт преварила грађане, узела им новац на име прикључака и никада није изградила канализацију коју су људи платили. Ми смо ту канализацију преузели, завршавамо је, а прве куће се већ прикључују на канализациону мрежу. Зато сам запањен када чујем да исти ти који су преварили грађане у Сурчину сада обећавају канализацију на левој обали Дунава у Крњачи по „истом принципу плитке канализације као у Сурчину”. Буду ли били у прилици да раде „по истом принципу као у Сурчину”, узеће паре од грађана и никада неће направити ништа. За разлику од њих, ми пројектујемо канализацију у Крњачи и обезбедили смо 38 милиона евра за изградњу. И изградићемо је као што смо то урадили у Сурчину. Београд не може да постане уређена европска метропола све док постоје делови града без канализације, воде, пута или јавног превоза. А постоје зато што се деценијама уназад нико није бавио системским решавањем тих проблема. Не можемо да допустимо да на неколико километара од центра живе људи у условима који нису достојанствени. Ухватили смо се у коштац са тим проблемом и пре две године почели пројекат изградње недостајуће канализације како би за десет година свака кућа у Београду имала прикључак. Да бисмо овај посао завршили, неопходно је изградити пет фабрика за прераду отпадних вода пошто Београд има пет независних канализационих система, а изградња прве почиње у Великом Селу. Тако ћемо решити још један велики, еколошки проблем јер сва наша канализација, и тамо где је имамо, излива се кроз више од две стотине испуста директно у Саву и Дунав. Мало је тако великих градова у Европи који не прерађују отпадне воде. Храбро смо се ухватили у коштац са овим проблемом иако је лакше потрошити народне паре на мост, претплатити га, саградити га тамо где му није место, а потом потрошити исто толико пара на приступне саобраћајнице како би људи могли да се попну на тај исти мост. И причати како сте велики визионар који је себи оставио споменик са туђим парама јер све то кошта више од пола милијарде евра. Лакше него копати стотине километара канализације или водовода. Ту долазимо до суштине политике, посебно локалне.
Добра политика је само она која људима решава проблеме и која им доноси добро. Џаба лепе речи ако сви грађани немају воду, канализацију, пут или јавни превоз. Или ако у насељу Љубиша Јеленковић у Реснику где сам био пре два дана, јер смо почели другу фазу изградње канализације, постоје улице које нису асфалтиране и из којих људи не могу да изађу од блата када падне киша. Или ако су до пре месец дана грађани из више од тридесет кућа у Звечкој у Обреновцу пешачили до аутобуске станице два километра по путу без расвете. Или ако су неки Београђани грађани првог, а неки другог реда. То је највећа победа Београда. Наш град се у току последње четири године развија и гради, добијамо пешачке зоне, уређене фасаде, нове мостове, али се решавају и проблеми људи који живе у приградским деловима града. Ти људи су Београђани као и они који живе на Теразијама. Биће потребне деценије да се реши већина проблема, али почели смо. Тако се воли Београд и тако се води политика која доноси добро људима.
Горан Весић
Извор: politika.rs
