М. Н. која већ три године ради у једној београдској пекари тврди да су сви који током поста поједу нешто у њеном објекту – преварени. Иако не сме да се представи, да не би изгубила посао, каже да је коначно морала да отвори душу…
- Стидим се што сам и ја део такве преваре у којој производе који нису посни продајемо као посне, али шта да радим, од овог посла прехрањујем децу, а газда је све само није болећив. Највише ми је криво што уз мало труда уопште не би морало да буде овако – започиње причу М. Н.
Према њеним речима, од производа који су наводно посни муштеријама нуде жу-жу, погачице, кифле, празан бурек, две-три врсте пита…
- Од свега заиста су посне само кифле, мада и њих не печемо у неким посебним плеховима, али ајде да кажем да су оне у реду. Што се тиче жу-жуа и погачица, њих премазујемо јајима. Истина, сасвим мало, само да добију сјај, међутим, јасно је да ту од посног нема ни п. Бурек и пите сечемо истим ножевима као и мрсне ствари, мешамо их у тепсијама, често слажемо једне преко других. Ипак, кад неко пита, све је то посно, тако је наредио газда.
На питање да ли је некад помислила да се побуни, одговара:
- Јесам, верујте ми, сто пута. И сваки пут сам се угризла за језик. Једва сам нашла овај посао, шта бих радила да останем на улици не смем ни да мислим? Не знам како је у другим радњама, али поручила бих свима који хоће стварно да посте да заобилазе пекаре у широком луку.
