Спомен-парк хероју Топличког устанка Димитрију Беговићу добија обрисе сто година након што је комитски командант жртвовао свој живот и породицу за част и слободу отаџбине. Влада је дала 500.000 динара за пројекат, Црква донирала пет тона мермера за меморијал, а детаље јунаштва војводе Беговића открива професор Драган Симеуновић у књизи „Историја српске политичке мисли“.
С официрским умећем прекаљеним у Церској бици, Димитрије Беговић подигао је у родној Топлици устанак против окупатора, једини у поробљеној Европи у Првом светском рату. У жељи да га сломе, Бугари су војводи заробили жену и децу и у тајној депеши за њихове животе тражили да преда чету од 109 младића. Пет дана се ломио.
„Он је у писму бугарском пуковнику одговорио да неће предати своју чету за децу, коју су живу спалили, а било је четворо деце Димитрија Беговића, комитског команданта, и за његову трудну жену, коју су такође убили тако што су је заједно с децом бацили у једну запаљену појат“, каже Драган Симеуновић, члан Организационог одбора за изградњу меморијалног центра.
Горостасна жртва подигла је народ против окупатора, а он узвратио одмаздом и покољем 20.000 људи. Нашао се и издајник. У дугој опсади, код места Рипиводе на планини Радан, војвода Беговић није се предао жив, разнео се експлозивом и у смрт повео и бугарске официре.
„Остала му је глава коју су Бугари набили на колац и проносили селима, говорећи – ово је крај устанка, нема команданта Беговића. Након тога су сељаци ту главу сахранили и прогласили су га за јунака“, каже Симеуновић.
То место је за Топличане постало заветничко када се на њему Беговићева сестра Милица заклела да ће убити издајника и то учинила. Сто година касније на истом месту, по пројекту архитекте Драгана Раденовића, подиже се меморијални парк.
„Овде планирамо да направимо један мали споменик, амфитеатар, крст на овој стени иза мене и ту бисмо доводили планинаре и екскурзије са ђацима који би слушали о јуначкој погибији Димитрија Беговића“, истиче Дарко Жарић, кустос Народног музеја Топлице.
Од мермера који је донирала црква клеше се саркофаг, а у плану је и пут који би ово место повезао са Пролом бањом и Царичиним градом.
