Алтернатива за Реку Забош (19) из места Гунарош крај Бачке Тополе није постојала: после средње школе постаће припадник полиције или Војске Републике Србије. Све је урадила да испуни своју жељу.
За шест месеци научила је српски језик, који сада користи упоредо с матерњим, мађарским, и изгубила више од двадесет килограма које је сматрала препреком да постане војник или полицајац.
Колико је добро савладала српски, говори то што је као кандидат за полазника Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици написала извештај о саобраћајној незгоди (што јој је био задатак на пријемном) без граматичких и словних грешака, на ћирилици. Прошла је и психолошки тест, али су чланови комисије који су одлучивали о одабиру кандидата ипак установили да Река не испуњава прописане услове: имала је десет килограма вишка.
Упорну и истрајну девојку овај неуспех није обесхрабрио. Пријавила се за добровољно служење војног рока и сада је с колегама у Сомбору на обуци. Циљ јој је, како каже у разговору за наш лист, да упозна нове људе и стекне пријатеље, усаврши српски језик и буде спремна за одбрану своје домовине.
- Одмалена сам желела да будем припадник војске и полиције у Србији. Било је оних које је ово изненадило с обзиром на то да сам у комуникацији користила искључиво мађарски језик. На свом матерњем језику завршила сам и основну и средњу школу. Када је дошло време да размишљам о томе шта ћу уписати после средње школе, одлучила сам да покушам да остварим оно о чему сам годинама маштала. Први корак био је да научим српски језик – прича за „Политику” Река Забош.
За помоћ у савладавању језика обратила се професорки Техничке школе у Суботици Снежани Берић Поповић и њеном бившем ученику, а сада студенту српске књижевности и језика Филозофског факултета у Новом Саду, Ведрану Пеићу. На часове је одлазила три пута недељно, а наставници су инсистирали на разговору, мање на граматици. Када би „запело”, причали су вицеве. У учионици су организовали животне ситуације, а Река је имала задатак да се снађе у њима.
- Кроз разговор смо уочавали грешке које Река прави и исправљали их. Занимљиво је да их је у већини случајева она сама уочавала. Постављали смо јој различите задатке, а један од њих је био да гледа серију „Војна академија” како би јој стручни изрази постали блиски. Једном јој је задатак био да пажљиво одслуша песму Ђорђа Балашевића „Прва љубав” и да запише речи које је запамтила. После смо разговарали о њима – кажу Рекини учитељи Снежана Берић Поповић и Ведран Пеић.
Све што је постигла за шест месеци, од јануара ове године до јуна, сагласни су, Река је постигла својом упорношћу и истрајношћу. Колико је ова девојка утицала на своје предаваче, сведочи и њихово обећање да ће, због ње, то јест особина које је красе, научити мађарски језик.
- Била је права милина радити с њом с обзиром на огромну жељу да научи српски и постане српски војник или полицајац – закључују њени учитељи.
Иако има услове за добијање мађарског држављанства, као и многобројни становници Војводине, Река каже да на то никада није помишљала. Њена домовина је, каже, Србија и тако ће увек бити. У њеним ставовима и жељи да служи земљи у којој је рођена и којој је бескрајно лојална подржавају је, како каже, мајка, пријатељи и дечко, који, као и она донедавно, знају само неколико речи српског.
- У Мађарску, за разлику од људи у мом окружењу, ретко идем. Била сам неколико пута у куповини и једном у биоскопу. Не постоји тамо ништа што би ме евентуално навело на помисао да се одселим. Жао ми је што ме мама, када је било време за то, није уписала у српски вртић. Ипак, исправићу ту грешку – ја ћу своју усписати – каже Река.
Ова девојка, сада војник, почела је да чита и књиге на српском језику. Додуше, како признаје, за сада је то лакша литература. Иво Андрић, Меша Селимовић, Борислав Пекић, обећава, доћи ће на ред када у потпуности усаврши српски језик.
