Највише политичко, војно и полицијско руководство тзв. Републике Хрватске, уз свестрану помоћ моћних западних држава и НАТО, отпочело је почетком маја 1995. године низ операција војно-полицијског карактера у циљу потпуног уништења и протеривања српског православног становништва са територије некадашње Социјалистичке Републике Хрватске, једне од република које су чиниле СФР Југославију до 1991. године.
Операција „Бљесак“ изведена је 1/2.маја 1995. године на делове западне Славоније, када је из области Окучана и Пакраца протерано 20 000 Срба, док је око 300 људи ликвидирано без икаквог суда или саслушања. Област западне Славоније 1991.године напустило је око 80 000 грађана српске националности због разноврсних притисака Хрвата на њихов живот,имовину, право на рад и достојанство.
Операција „Олуја“ започела је 4. августа 1995. године нападом на главне градове северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна. Јединице регуларне хрватске војске и полиције биле су потпомогнуте јединицама Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата), НАТО снагама које су ударима са дистанце уништавале чворишта везе војске РСК. У даљем наступању према западној Босни (операција „Маестрал“) Хрвати су имали подршку муслиманског 5. и 7. корпуса тзв. Армије БиХ.
У операцији „Олуја“ хрватске снаге имале су око 140 000 војника, а одбрану РСК чинило је приближно 30 000 српских војника. Слабије српске снаге су у неповољним условима ратовања морале заштитити и народни збег од преко 280 000 невиних цивила који су се панично повлачили пред претећим погромом неоусташких формација. Током етничког чишћења српских територија у операцији „Олуја“ убијено је око 2000 српских цивила. Водећи политички и војни функционери Хрватске који су креирали и извели акте геноцида, етничког чишћења и ратних злочина, те кршења закона и обичаја ратовања, попут Туђмана, Бобетка, Стипетића,
Наставком војне операције „Олује“ у операцију „Маестрал“, уједињене убилачке хорде хрватских и муслиманских снага окупирале су и етнички очистиле 13 општина у Босанској крајини где су Срби били већинско становништво.И овде почињени злочини над српским народом нису на правилан начин доживеле судски епилог. Добар пример је генерал Дудаковић, командант 5. муслиманског корпуса, чије крваве трагове и данас нико не процесуира на професионалан и озбиљан начин.Управо на просторима бивше БиХ налази се место рођења тзв.“Беле Ал-Каиде“, чији су очеви арапски муџахедини-главосече. Исламском калифату први су се супротставили Срби у Републици Српској,а касније и на простору Косова и Метохије где су готово истребљени у сукобима са српским војним и полицијским снагама.
Операција „Гром“ означила је „мирну реинтеграцију“ у тзв. Хрватску делова РСК у источној Славонији, Барањи и западном Срему. Ове српске територије су предате Хрватима почетком 1996. године када је неколико десетина хиљада Срба заувек напустило своја вековна огњишта.
Број Срба у авнојевској Хрватској за време СФРЈ (податак из 1990. године) био је између 950 000-1 000 000 људи. Данас у Хрватској живи око 180 000 Срба, што говори о чињеници да је од 1990-1996. године из Хрватске протерано око 800 000 Срба. Бивши министар спољних послова Хрватске Мате Гранић је још у мају 1992. године изјавио ген. секретару УН Бутросу Галију да „је 250 000 Срба већ напустило хрватске градове“… Западни свет ћути!
На 24. годишњицу злогласне „Олује“ треба се сетити свих жртава хрватског терора из 1990-их. Морамо подсетити српску и светску јавност на српски Холокауст из 2. светског рата када је у усташкој НДХ настрадало преко милион српских недужних цивила.Систем концентрационих логора смрти је још увек недовољно истражена тема. Некажњени злочинци увек понављају злочине.Најпотреснији пример некажњених злочина хрватских усташа из 2. светског рата је управо распад Југославије 1991-1999. године. Национална катастрофа која нас је задесила у биолошком,политичком,
Онај народ који заборави на своје претке и њихову жртву,веома лако може постати праведан пример нестајања са светске историјске позорнице. Крајње је време за српску слогу и јединство по елементарним националним питањима народног опстанка и државног препорода.
Нека је вечна слава и незаборав свим невиним жртвама!
Миша Вацић – председник Српске Деснице
