Болни тренуци јуна 1999. када је кренуло извлачење наше војске са Космета, уз чије чизме је кренуло и небројено много цивила. Пре него што било ко од вас напише „издаја”, „продаја” итд… Имајте пар ствари на уму:
-Ратовали смо против најјачег војног савеза у историји.
-Енглези, Шпанци и остали конквистадори када су видели како Краљевчани извлаче М-84ке, живи били нису, сервирана им је прича да нам је све уништено.
-Непроцењив је тренутак када стаје колона наших тенкова, а Енглез испред тенковског ауспуха… Командир са шлемофоном на куполи тенка наређује возачу да га затурира, уместо пиргав – остаје црн. Њему није било до смеха, нашим момцима јесте.
-Официри нису предали сабље, војници нису предали пушке.
-Швабе пролазе џипом и виде непрекидну колону оклопа, тресе се земља, спуштају главе и настављају право са својим возилом.
-Самоходне ракетне батерије се прикључују колони, како?! Зар нам ПВО није претрпео снажне губитке?!
-Нудили су за српске заставе боксове цигара, нису добили. Наши су и под санкцијама пушили „лаки”, „малборо” и „давидоф”.
-Тренутак када енглески официр признаје да су молили Бога да не стигне наређење да улазе копнено.
-Амерички новинар на Мердару: „Ово не изгледа као војска која је поражена! Ово је парада!” Колона тенкова и борбених возила као под конац, са којих се вијори српска застава, 13 дана пре Видовдана – тачније 15. јуна кренула је са Космета.
-Како смо отишли тако ћемо и да се…….
-Зато што су уништили више болница, школа, мостова него тенкова.
-Зато што нису умарширали у престоницу.
Зато… Вратићемо се.
Извор: Чојство
