Министар за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски у својој биографији истиче да је на Факултету политичких наука стекла звање дипломираног политиколога. Међутим, ЦИНС открива да тамо никада није дипломирала.
Први пут откад се бави политиком, Милица Ђурђевић Стаменковски се почетком маја у Народној скупштини није појавила као опозициона посланица. На републичким изборима у децембру 2023. године, у коалицији са покретом Двери, њена странка Заветници није прешла цензус. И поред тога, Ђурђевић Стаменковски је у Скупштину дошла, али овога пута као кандидаткиња за нову министарку за бригу о породици и демографију.

У њеној биографији која је заједно са биографијама осталих предложених министара и министарки достављена посланицима, наводи се да је после Прве београдске гимназије уписала Факултет политичких наука на коме је стекла звање дипломираног политиколога.

Ово се годинама наводи и на њеном личном сајту, а након што је изабрана за министарку, исто је наведено и на сајту Министарства које води.

Ипак, иако је после гимназије уписала Факултет политичких наука у Београду (ФПН), Ђурђевић Стаменковски га никада није завршила, открива Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Статус студента је на том Факултету изгубила још 2020. године.

И поред тога, те и наредних година се на изборним листама уз њено име наводи дипломирани полтиколог.

Некадашњи министар просвете Срђан Вербић за ЦИНС каже да у Влади нико не проверава биографију и да се не тражи доказ о стеченом образовању када постајете министар.

„Ја јесам донео, јер сам сматрао да треба да се донесу нека документа, али мени то нико није тражио.“

Међутим Зоран Стојиљковић, социолог и професор ФПН-а у пензији, сматра да је би чланови извршне власти морали да при доласку на функцију приложе и неки доказ о стеченом образовању.

„У нормалним друштвима они (министри, прим. аут.) морају бити одговорни јавности и зато би грађанима морали бити достављени подаци, између осталог, о томе шта су завршили.“

Руски Институт
У изјави за ЦИНС министарка Ђурђевић Стаменковски каже да је диплому стекла тек ове године на руском Институту за дијаспору и интеграције. За то нам није пружила доказ јер је, према њеним речима, предала документацију за упис на магистарске студије на Руском државном социјалном универзитету.

Такође, она није желела да одговори на друга питања ЦИНС-а, између осталог зашто је изабрала овај Институт, како се тамо уписала и који је студијски програм завршила, већ нам је рекла да се за та питања обратимо директно Институту.

Институт за дијаспору и интеграције је, према подацима са њиховог сајта, основан 1996. године, а лиценцу за пружање додатног образовања деце и одраслих, као и додатног стручног образовања су добили 2019. године од Московског одељења за образовање.

Према подацима са сајта Институт нуди курсеве и из политичких наука, који трају од 36 до 72 сата.

У одговору за ЦИНС Институт за дијаспору и интеграције каже да је „Милица Ђурђевић Стаменковски од 2020. до 2024. прошла обуку на Институту држава СНГ (Институт за дијаспору и интеграције), специјалност политикологија. Програм је трајао 260 академских сати. Поменути програм реализује се на руском језику, узимајући у обзир посебности за стране студенте“.

Међутим, са Института нису одговорили на питања да ли је диплома стечена на овај начин еквивалента дипломи основних академских студија, као ни да ли су јој признали испите које је положила на Факултету политичких наука у Београду.

Иницијатива за оснивање овог Института је потекла од Константина Федоровича Затулина, политичара и члана Путинове Јединствене Русије. Он се у државној Думи налази на месту специјалног представника за питања миграције и држављанства, а бави се и пословима везаним за питања бивших држава Совјетског Савеза и евроазијске интеграције.

Међу оснивачима Института се, између осталих, наводе Министарство спољних послова Руске Федерације, акционарско друштво Спутњик, институти Руске академије наука и Московски државни универзитет Ломоносов.

Његов циљ је, између осталог, да прати и проучава стања бивших држава Совјетског Савеза, као и да прикупља информације о положају Руса који су ван земље и ради на јачању веза са руском дијаспором.

Медији у Србији су у више наврата писали о Затулину током његових посета Београду. Долазио је на сахрану и обележавање петогодишњице смрти Слободана Милошевића, као и на догађај у организацији Српске радикалне странке у периоду док је Војислав Шешељ још увек био у Хагу. Том приликом поручио је да Трибунал мора бити укинут јер представља „срамоту међународног права“.

Институт је 2021. године отворио и своје представништво у Београду, у хотелу Москва, са називом Руски балкански центар. Отварању су присуствовали Константин Затулин, тадашњи председник Скупштине Србије Ивица Дачић и и бивши амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић, који је и директор овог Центра.

Како је известила Радио телевизија Војводине Затулин је том приликом указао да Русија и Србија немају заједничку границу, да народи две земље никада нису живели у једној држави, али да их вековима повезује иста вера, слични погледи на свет и „узајамна, понекад мистична љубав“.

У изјави за ЦИНС Славенко Терзић каже да не зна ништа о могућностима за додатно образовање на Институту, да се сарадња Руског балканског центра и Института одвија на научно-културном плану.

„Организујемо округле столове или заједничке скупове, то је углавном то.“

Додаје и да је тренутна сарадња слаба јер немају средстава, као ни, претпоставља, сам Институт.

На сајту Института се иначе редовно објављују вести, међу којима и оне о новим законима о протеривању миграната, о актуелном рату у Украјини и односима са другим земљама. Институт и Руско балкански центар издали су 2023. и заједничко саопштење којим се осуђују протести „Србија против насиља“, уз оцену да су те акције имале за циљ рушење Александра Вучића и дестабилизацију Србије.

Бодови који фале
Основне студије политикологије на Факултету политичких наука у Београду, Милица Ђурђевић Стаменковски је уписала 2009. године. Те године почео је да се примењује Болоњски систем, по ком сваки предмет носи одређени број бодова. Да би студент завршио факултет, мора да положи испите у вредности од најмање 240 бодова.

ИЗВОР: ЦИНС