Одбор за стандардизацију српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности је објавио дуго очекивану Одлуку којом се, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, ставља тачка на све даље тврдње о исправности „родно диференцираног језика“.
Mislim da je ovo vest iz 2015, ako nisam propustila nešto najnovije
“Odbor za standardizaciju srpskog jezika” i dalje zvuči tužno
Takođe, jezik valjda treba da prati društvene promene, nije zapisan u kamenu
I tako https://t.co/M8A6VQKgua
— Lana Avakumović (@antifragilna) October 25, 2018
Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104).
О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и други).
Eto na šta se sve ove godine čekalo. Da se oglasi SANU, pa da polegamo. U rovove. I borkinje i borci.
*oglasili su se oni odavno, a kako su, bolje da nisu. Ni o čemu, ili da me bolje razumeju – o ničemu. https://t.co/78uIKTmmYS— Katarina Milićević (@katarinakg) October 25, 2018
Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичкекатегорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.
Konačno je i Akademija rekla: nema više psihološkinja, kardiološkinja… Polna ravnopravnost se postiže u životu i praksi, a ne u jeziku!
Trebalo je napisati (pročitati): "Svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su nedvosmisleno razočarani/razočarane", BESMISLENO! https://t.co/z88OcEAUT1— Predrag Miletić (@PredrMiletic) October 25, 2018
Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности.
Aha hvala
Manje više sve istoOvo mi je hit pic.twitter.com/OHY4NsJKVa
— Lana Avakumović (@antifragilna) October 25, 2018
Тиме се, према одлуци имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо цхаирман препоручује се коришћење цхаирперсон, а уместо полицеман – полице оффицер.
Ово како је наведено имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.
Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.
Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен као одлука бр.60. Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.