АДВОKАТ Оливер Лике (46) је Немац који годинама живи у Швајцарској. Он је рођен у протестантској породици, и целог живота био је атеиста, али је донео одлуку да се крсти у београдској цркви, и пређе у православље.
То је „последица“ Оливерове љубави према Србији и српском народу. Са нашим се историјским недаћама упознао приликом разних посета нашој земљи. Оливер је рођен у Офенбургу где је као дечак упознао Небојшу, Србина из Панчева, који му је убрзо постао најбољи пријатељ. Од њега је и први пут имао прилике да чује о тешким временима у нашој земљи, санкцијама, ратовима, историји… Управо због Небојше у Србију је први пут дошао давне 1998. кад је имао 22 године.

  • Сам мој долазак из Немачке у Србију је био компликован. Нисам могао да дођем авионом те сам морао да путујем аутобусом преко Мађарске. Требала ми је и виза преко конзулата у Франкфурту. Тада сам видео последице ратова и санкција који су погодили Србију – прича Оливер.

Ипак, упркос недаћама које су задесиле нашу земљу, у Панчеву је осетио прави српски менталитет који описује једном речју – гостопримством. Тада се, могло би се рећи и заљубио у Србију.

  • Kад сам дошао тамо, сви су скочили, било им је јако драго што је „Шваба“ дошао код њих у госте. Фасцинирало ме је то што би сви они пре умрли од глади, али је било битно да ја из њихове куће одем сит. Осећао сам се врло добродошло – прича Немац.

У Србију је поново дошао после 21 годину како би посетио породицу свог пријатеља Небојше, али и због свог пријатеља Алексендра Дорина, новинара и публицисте, који је хапшен због писања књиге о Сребреници.

За западне медије Срби су људождери и примитивци
Претходних година доста тога је сазнао о Србима, паду Kрајине, Јасеновцу… схватајући да западни медији о српском народу стварају потпуно погрешну и изопачену слику.

  • Представили су Србе као примитивце и људождере. Још тада, кад сам први пут био у Србији, видео сам да то што медији на западу пишу нема везе са оним што сам затекао када сам дошао. Такође, слушао сам и од Небојше о свему што се Србима дешавало, а он је мој пријатељ и њему сам много више веровао – прича Оливер.

Kако каже, на западу се често понашају као да је њихов народ супериорнији у односу на Србе и Русе.

  • Никада нисам поверовао западним медијима. Био сам уверен одувек да не може то тако једнострано да буде. Било ми је тешко да гледам и кад су се према Небојши понашали ружно јер је друге националности – наводи Лике.

Православље је духовније и искреније
Оливер прича да га протестантизам и католичанство нису никада привлачили, а све док се није сусрео са православним црквама, иконама и фрескама био је атеиста.

  • Први пут сам био у једној руској православној цркви у Франкфурту на служењу ускршње литургије и тада ме је то привукло. Православље је аутентичније од оног што сам видео у Немачкој и Швајцарској, делује ми искреније, духовније. Док је католичанство некако мрачно и празно, православље је препуно боја – описује Немац своје утиске о православној вери.

Његова породица добро је прихватила одлуку да пређе у православну веру, а Оливеровом другу Небојши, како каже са осмехом, изузетно је драго. Оливер на десној руци носи бројаницу коју је купио у једној српској цркви, а око врата ланчић са привеском на којем се налази Свети Никола. Њега је купио у Украјини. Сада, као православац, жели да настави са обилажењем православних храмова. Највећа му је жеља да посети Kосово и Метохију и тамошње манастире.

  • Највише бих волео да посетим Дечане – прича Лике.

Иако Немац, Оливер сматра да његова земља треба да се извини Србији због ратова који су пратили нашу заједничку историју.

  • Ако узмемо у обзир да је Немачка бомбардовала три пута Србију, а Србија никада Немачку, онда је до оних који су починили то бомбардовање, ту неправду, да се потруде да побољшају односе, а не до оних који су жртве. Био би ред да уследи једно извињење од Немачке Србији. Ми Немци смо последњи који треба да паметују о тим односима. Немци треба да направе први корак – поручује Лике.

Kако додаје, посебно су га погодиле приче попут масакра у Панчеву за време Другог светског рата, Kосовски бој, али и приче из Јасеновца о којима је помало слушао од свог српског пријатеља.

Док велики број Срба жели да оде из Србије у Немачку у потрази за бољим животом, Оливер Лике Немац је из Швајцарске који жели да живи у Србији.

  • Тамо је све толико регулисано, осећа се огроман притисак, нема спонтаности. У Србији је то другачије, људи те пуштају да живиш како желиш – каже Немац.

Истиче да тренутно нема времена да учи српски језик, али кад дође у Србију чини се да већ разуме неке речи. За сада зна да каже: „добар дан“, „слушај“, „извини“, „хвала“, „пријатно“, али и „једно пиво“, „ја сам Швабо“, „ја сам пијан“, шали се Оливер.

Швајцарце описује као хладне, материјалисте и дволичне, а Србе као гостопримљиве и опуштене.

Ипак, горак укус у устима оставио је таксиста који му је за вожњу уместо 500 динара, узео скоро 3.000.

  • Ето, да не буде све позитивно код Срба, да не идеализујем Србију – уз смех каже Оливер.

Према свом темпераменту много више подсећа на Србина него Немца.

  • Сличан сам Србима по томе што волим да једем, да пијем, а пре свега ми се свиђа то што су људи директни. Лепше ми је да ми људи опсују мајку, али да бар знам на чему сам, док ни у Швајцарској, ни у Немачкој то није тако. Kао Срби више волим живот него материјализам – истиче Немац.

У Србију ће доћи опет за два месеца, а планира да настави са посећивањем православних храмова.

(Телеграф)

Оставите Коментар