Усаглашеност са спољном и безбедносном политиком ЕУ је за многе земље кандидате компликована и комплексна ствар, а у случају Србије јасно је шта је неопходно да се учини – изјавио је Томас Шиб.
Изјавом амбасадора Немачке Томаса Шиба, у вези са напретком усаглашености у Поглављу 31, Србији је послата недвосмислена порука да уколико жели да постане чланица Европске уније, мора увести санкције Русији. То значи да ЕУ очекује да Београд усклади своју политику са Бриселом и приклони се европским санкцијама Москви.
Овај услов је отворио питање – могу ли захтеви ЕУ растурити пријатељске везе и натерати Србију да се одрекне савезништва са Владимиром Путином?
– Усаглашеност са спољном и безбедносном политиком ЕУ је за многе земље кандидате компликована и комплексна ствар, а у случају Србије то значи неопходност да усвоји санкције према Русији – рекао је Шиб на скупу „Србија и преговори у Поглављу 31: заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика“.
Он је објаснио да је Србија слободна да настави безбедносну сарадњу са Русијом, али мора да гарантује да то није у сукобу са обавезама које је као кандидат преузела, као што су заштита поверљивих информација и складиштење података.
Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, рекла је да су Србији јасне обавезе из процеса, а то је првостепено усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније, до тренутка чланства.
– Србија значајно доприноси заједничкој спољној безбедносној политици ЕУ и то поглавље се не тиче само односа са Руском Федерацијом, већ је много шире – изјавила је она за наш портал.
Генерална секретарка Европског покрета у Србији, Сузана Грубејшић, објаснила је да захтев за усаглашавањем политике Србије са спољном политиком ЕУ није новина, али је проблем у томе што проценат усаглашености опада, па се стога стално наглашава да морамо да се усагласимо.
– Нису у питању само санкције према Русији, које не треба да уводимо јер је то противно нашим интересима, већ и разне ЕУ декларације према азијским, афричким и јужноамеричким државама за које не гласамо, јер тражимо њихову подршку откад је Приштина појачала напоре да приступи што већем броју међународних организација – изјавила је она за Telegraf.rs.
Професор на Факултету политичких наука и потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић сматра да ће наша земља свакако имати ту обавезу у неком даљем процесу, а то је да се „усклади са одређеним поглављима“, али то питање сада није доминантно.
– У фокусу се налази пре свега однос Београда и Приштине, као и наставак нормализације. То је нешто на чему ће ЕУ свакако инсистирати, али остаје да видимо како ће се ствари развијати, можда се нешто промени, можда се укину санкције – објаснио је он.
