Много је проблема у БиХ, али ниједан од њих данас не оправдава постојање „васпитача“ у виду високог представника међународне заједнице, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ). Досадашња улога Кристијана Шмита, којег Српска не признаје као високог представника у БиХ, била је контрадикторна, противречна контроверзна и својим постпуцима успео је увелико срозати дигнитет ОХР-а, пишу данас бањалучке Независне новине и истичу да би тако, када сеподвуче цркта, могао да гласи став аналитичара у БиХ, који на Шмитов рад имају низ замерки и оштре критике.

Немачки дневик констатује да је баварски конзервативац Кристијан Шмит погрешан човек на погрешном месту јер нико, како год се звао, не може бити добар кандидат за чело „једне колонијалистичке институције у једној европској демократији године 2023. године“.

„Шмит, који за свој рад бива богато обештећен грофовском петоцифреном платом (која је, разуме се, ослобођена пореза), ствар наравно види друкчије. Држи себе и своју функцију и даље неопходним. Мало ко се одриче колонија добровољно“, наводи ФАЗ.

Позиција високог представника у БиХ је, кажу, „најчуднија политичка функција“ у Европи, а да његова овлашћења потичу из арсенала аутократије – може да смењује чиновнике и демократски изабране политичаре, декретом доноси законе или их потезом пера поништава.

ФАЗ оцењује да су та „квази-диктаторска“ овлашћења имала оправдања непосредно после сукоба и указује да у БиХ већ дуже од две деценије није било насилних етничких сукоба, а високи представник се понаша као да у Сарајеву сваки дан почиње пуцњавом.

„Високи представник и даље има моћи као да је БиХ карипска плантажа шећерне трске из претпрошлог века – пише лист и истиче да је могућност да један човек у земљи може да прописује било шта „модерна форма колонијализма“.

„Земља је годинама чланица Савета Европе, у њој нема политичких затвореника, у затворима се нико не мучи, без опасности се могу критиковати све партије, постоје шарени медијски крајолик и редовни демократски избори који на свим нивоима ове федералне државе воде мирним сменама власти и формирању коалиција“, наводи лист.

Поставља се питање са којим правом у таквој земљи постоји „недодирљиви гувернер“, а одговор је:

„Није да у БиХ нема критика овог стања. Али у Европи мало ко слуша. Више пажње добија наратив о хаотичној балканској држави у којој само западни васпитач може да подучи домороце реду и разуму“.

Бивши шведски премијер који је био први високи представник у БиХ Карл Билт рекао је тим поводом да је најмање деценију ова функција део проблема у БиХ и поновио да је треба укинути.

На аргумент неких да високи представник постоји да би спречио сецесију Републике Српске, Билт је одговорио да се „распад БиХ спречава тако што се обезбеди да ниједна друга земља никада не призна неку сецесију“.

Аустријски дипломата који је био високи представник у БиХ од 1999. до 2002. године Волфганг Петрич рекао је да су овлашћења била смишљена као мера за случај нужде како би се спречио поновни пад земље у рат.

„То је тада било нужно, а данас је прегажено временом. Упркос многим проблемима, БиХ је данас као држава стабилнија него на почетку миленијума“, рекао је Петрич за ФАЗ, преноси Срна.

Аналитичари: Шмит успео да сроза дигнитет ОХР-а

Досадашња улога Кристијана Шмита, којег Српска не признаје као високог представника у БиХ, била је контрадикторна, противречна контроверзна и својим постпуцима успео је увелико срозати дигнитет ОХР-а, пишу данас бањалучке Независне новине и истичу да би тако, када сеподвуче цркта, могао да гласи став аналитичара у БиХ, који на Шмитов рад имају низ замерки и оштре критике.

Познато је да је за званичнике Српске немачки дипломата персона нон грата, а недавно је његов легитимитет оспорио и један политичар у ФБиХ – Фуад Касумовић, лидер странке БХИ-КФ.

„Немојте веровати трећеразредним међународним политичарима, па ни том Кристијану. Шта је он то у својој држави, дошао ислужени политичар у изборној ноћи и повлачи националистички закон. Сваки тамо ћата из Европске уније дође и ми њему верујемо“, рекао је Касумовић, који је и градоначелник Зенице.

Шмита је потом искритиковао и немачки сатиричар, новинар и телевизијски водитељ Јан Бомерман у емисији „Магазине Роyал“ на ЗДФ-у, који га је посебно испрозивао због наметања измена Изборног закона БиХ, и то у изборном дану, након што је већина грађана БиХ већ гласала.

Управо на тај поступак је, критикујући Шмитов рад, подсетио и Асим Мујкић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву, који подсећа и на дан када се Шмит својевремено изгаламио пред новинарима.

„Његов досадашњи ангажман бих оценио противуречним. Особа која има мандат да према Дејтонском мировном споразуму допринесе стварању услова за одрживу демократију у ноћи избора доноси измјене Изборног закона, продубљује етнички начин политичког организирања и удаљава нас од европских вредности које превладавају тамо где ми желимо да идемо“, навео је Мујкић.

Он истиче да је улога Шмита контрадикторна, противречна, па чак се може рећи и контроверзна. Оцењује да је Шмит успео да сроза дигнитет ОХР-а.

„Изгубио је кредибилитет који таква функција са собом носи. Сетите се кад је почео да се нешто дере. То су напросто ствари које нарушавају дигнитет те институције. Свима нам треба да буде у интересу да се она што пре укине, али то нећемо постићи тако што ћемо удовољавати овима или онима, него тиме што ћемо донети правно утемељене одлуке“, каже Мујкић за „Независне новине“.

Шмита критикује и Драго Вуковић, редовни професор на Универзитету у Источном Сарајеву, који каже да је Шмитова улога поприлично искомпромитована у БиХ. Како истиче, ниједан високи представник није имао проблеме какве има Шмит. Вуковић додаје да је Валентин Инцко такође имао проблема у смислу улоге и моћи, али је имао бољи интегритет од Шмита.

Шмит је својим доласком заправо наговестио поприлично лошу улогу, посебно од Срба. Пола БиХ не признаје високог представника. А онда ова друга страна га је признавала не зато што га цени и што поштује ту институцију, већ зато што је ОХР увек био инструмент у рукама политике из Сарајева. Онда, када је Шмит покушао да мало упозори и федералне лидере и да им нешто наметне, они су се побунили, тако да је он и ту доживео пораз који није мали“, каже Вуковић.

Вуковић додаје да је Шмит много срозао дигнитет ОХР-а, прво са проблемом легитимности, а онда и у изборној вечери када је наметнуо измене Изборног закона, што је, додаје, одлука која је била највише контрапродуктивна за ОХР.

Зоран Крешић, новинар загребачког „Вечерњег листа“, издање за БиХ, истиче да је Шмит, упркос свему, чињеница, чији се рад различито посматра. Додаје да га међународна заједница, те део бошњачких и хрватских странака подржава.

„Истовремео Република Српска и СДА су против њега. За БиХ би било најбоље да нема никако високог представника, што би значило како су домаћи политичари довољно одрасли, сазрели како би сами преузели све процесе у своје руке. Ја искрено верујем да је то одавно морало бити тако. Но, није. Зато нам дејтонски аранжман морају одржавати странци. Све док је то тако, бит ће то и сигнал о постојању наших дубоких унутрашњих подела и препора“, каже Крешић за Независне.

Коментаришући прилог који је о Шмиту емитован на ЗДФ-у, Крешић каже да је у питању део бошњачких лобистичких покушаја да се дискредитује Шмит због избацивања СДА из власти.

Петковић: ОХР непотребан, одговорност дати домаћим политичарима

Посланик Српског клуба у Представничком дому Параламентарне скупштине БиХ Милан Петковић изјавио је да је јасно да је функција високог представника у БиХ апсолутно непотребна, да не води ни демократији, ни помирењу ни више од 20 година након завршетка сукоба, те да одговорност треба дати домаћим политичарима.

Петковић је оценио да је очигледно да је и Запад схватио да су одлуке високог представника још више заоштравале односе међу народима у БиХ.

„И западни медији су почели да говоре о превазиђености функције високог представника“, рекао је Петковић, осврнувши се на писање немачког дневника „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ о првом човеку ОХР-а као превазиђеној колонијалној функцији.

Петковић сматра да функција високог представника постоји сама због себе и дела међународне заједнице која жели да БиХ буде модерни протекторат где би они могли да остварују своје ситне интересе.

„То су интереси појединих политичара, а не влада највећих европских земаља“, рекао је Петковић у изјави за Срну.

Додао је да су проширена изворна овлаштења високог представника у БиХ његовим тумачењима.

„Проширена су тако што је он сам себи приграбио овлаштења која му не припадају. Најспорније је то што је он за себе приграбио и законодавну функцију. То сигурно не постоји ни у једном акту и споразуму“, наео је Петковић.

Он је изразио очекивање да ће ОХР бити ускоро затворен и да ће се одговорност дати домаћим политичарима.

„Политичарима који су изабрани на демократским изборима, које нико не може оспорити. Каква год да је власт, на свим нивоима, нико не може рећи да је недемократска или да је изабрана на неки други начин. Не видимо разлог зашто би високи представник овде више био“, навео је Петковић.