др Рудолф Хензел, Генералном секретару НАТО-а, господину Јенсу Столтенбергу, поводом изјаве о НАТО агресији 1999. пред студентима Београдског Универзитета 07.10.2018:
Господине Столтенберг, ово је увреда српском народу и исмевање њихових жртава!
Господине!
Није ми заправо жеља да се обратим једном генералном секретару НАТО-а, али данас то морам да учиним. Повод: Према писању „Спутник Дојчланд“ од (07.10.) и „РТ Дојч“ од (08.10.), а поводом сусрета са студентима Београдског Универзитета 07.10.2018. изјаснили сте се о НАТО бомбардовању Југославије 1999. на следећи начин:
„Ми смо то учинили ради заштите цивилног становништва и спречавања даљих акција Милошевићевог режима“. (цитирано на основу „Известија“)
Дозволите ми да Вам као немачки грађанин и научник, који се већ готово две деценије озбиљно бави политичким дешавањима на Балкану, саопштим следеће:
Најоштрије осуђујем противправни чин агресије САД-НАТО-а против бивше Југославије (са кодним именом „Милосрдни анђео“) и знам да су се у том рату користиле тоне и тоне високотоксичног и радиоактивног уранијумског оружја („прљаве бомбе“).
Са употребом уранијумске муниције учињен је свестан и хотимичан геноцид (енг. „цриме оф цримес“).
Због тога сам ужаснут над Вашом игнорантном и циничном изјавом, огорчен и истовремено посрамљен, да један европски интелектуалац српском народу овако нешто намеће.
Господине, овом изјавом вређате српски народ и исмевате њихове жртве! Још више – ви презирете здрав људски разум, јер свако ко жели да сазна нешто више о уранијумској контаминацији делова бивше Југославије, може то лако учинити.
Пре готово годину дана се на сличан одвратан и сраман начин изјаснила немачка нобеловка, госпођа Херта Милер, у говору на форуму Београдског сајма књига, исмевајући српске жртве. Она је рекла: „Србија је себи нанела зло и грађани морају да живе са том истином, да су сами изазвали патњу“. (види „НРхЗ“ од 01.11.2017.)
У Србији су агресивна канцерогена обољења код младих и старих, изазвана употребом уранијумске муниције, у међувремену достигле размере епидемије. Патња тих људи чује се до самог неба. Према информацијама српског Министарства здравља годишње од рака оболи око 33.000 људи. То значи: сваки дан најмање једно дете. Читава земља је загађена. Због оштећења генетског материјала (ДНК) генерације и генерације деце ће се рађати са деформитетима. У два чланка „Рат који не престаје“ и „Лењост срца“ (у „Neue Rheinische Zeitung (НРхЗ)“; у Србији у „Печату“ и „Информеру“) сам сумирао главне чињенице о државном тероризму, том злочину против човечности.
Бомбардовање српских насеља, болница, школа и вртића, министарстава, фабрика, далековода, радио и ТВ станица, рафинерија, дунавских мостова, колона избеглица и тако даље и тако даље, трајало је 78 дана. Убијен је 1.031 војник, 5.173 војника и полицајца су рањени, 2.500 цивила је убијено – од тога 78 деце и преко 6.000 цивила је рањено. Србија се до данас није од тога опоравила. То су „злочини у рату“ и то је „геноцид у миру“ (Јовановић, ет ал.).
Господине, можете ли ми објаснити на који начин су ови злочини допринели „заштити цивилног становништва“ Србије? Бојим се и забринут сам када помислим које ће следеће цивилно становништво САД-предводница агресивног НАТО савеза бомбардовати зарад заштите своје „демократије, слободе, слободног тржишта и владавине права“. Срећан сам што сам прочитао резултате анкете урађене прошлог марта, по којој је 85% Срба против чланства своје земље у НАТО савез.
