Милош Биковић, један од најпопуларнијих српских глумаца, тренутно снима наставак хит филма “Јужни ветар”. Након турбулентне године у којој је већина његових филмских пројеката и премијера одложена због пандемије коронавируса, коначно се вратио на сет пун елана и спреман за рад.
У ексклузивном интервјуу за Nova.rs, Биковић се поред времена проведеног у Србији и филмских пројеката на којима тренутно ради, дотакао и шкакљивих тема, те је говорио о епитету “националисте” који му је прилепљен од стране једног дела домаће јавности, чињеници да је својевремено изјавио да не би играо улогу геј мушкарца, али је причао и о терету славе који последњих година носи на својим леђима.
Чини се да је ово један од најдужих периода који сте везано провели у Србији, још од тренутка када сте започели каријеру у Русији. Да ли Вам је пријало што сте били код куће?
“Са једне стране јесте, али поред услова узрокованих короном, у Србији ме је у последњих годину и по дана највише везала жеља за промоцијом наше земље кроз филмове, посебно „Балканска међа“ и „Хотел Београд“. Такође, и снимање филма „Јужни ветар“ који је тренутно у току, је нешто што ме истовремено и инспирише, али и задржава у земљи.”
Много се говорило о могућем утицају који Јужни Ветар може да има на омладину. Мишљења су подељења. У контексту поп културе, како Ви то коментаришете? Да ли ТВ серије заиста имају утицај на понашање појединаца?
“Серије имају утицај на понашање појединаца, али не на тај начин као како многи тумаче. Верујем да су разне серије могле да инспиришу гледаоце на то како ће се обући, ошишати, али не постоји ни једна серија или филм који могу да вас натерају да постанете криминалац, осим ако већ нисте деформисана личност на тај начин. Личности које нису формиране, под тим мислим на децу, свакако да треба да прате ТВ програм под родитељским надзором и контролом. Али нико није постао криминалац зато што је гледао неку серију. Да је то могуће, шта би онда било са милионима и милионима гледалаца филмова и серија као што су Казино, Кум, Сопраноси, Игра престола и сл. Не иде то баш тако, и сви то врло добро знају.”
Од другог дела Јужног Ветра се много очекује. Мислите ли да ће моћи да достигне, или премаши популарност првог дела филма и серије?
“Не бих да дајем такву врсте прогнозе, али након четири недеље снимања, могу са сигурношћу да кажем да ће наставак бити на значајно вишем нивоу од свега што можете да замислите. Како у смислу приче, тако и продукционо. Са серијом смо успели да одржимо квалитет и да подигнемо лествицу, а са филмом који сада снимамо мислим да идемо и неколико корака даље.
Важите за једног од најпопуларнијих глумаца у Србији и Русији. Како се носите са теретом славе?
“Некада ми тешко пада што не могу на миру да обавим неке обичне ствари, типа да ручам, или попијем кафу, јер сам стално изложен погледима. Али и то је део моје професије, па се не жалим.”
Поред Ваших улога, домаћа јавност често коментарише и изражавање Ваших ставова, или чињеницу да некада немате став – или га барем не исказујете јавно. Како Ви на то гледате? Треба ли јавна личност да се меша у друштвено – политичка питања?
“Свако треба да има слободу да поступа онако како мисли да је најбоље, па тако и јавне личности. Трудим се да јавно коментаришем оно у шта се размем и оно за шта верујем да је умесно. Бежим од тога да коментаришем оне ствари где сам површно информисан, јер баш ту постаје изражен тај елемент могућег утицаја јавних личности. Уколико сам ја на неки начин погрешно информисан или изманипулисан, ставови који онда износим могу да се пренесу на оне који мене прате и верују ми, а сматрам да би то онда било погрешно.”
Људи Вам често приписују разне етикете – од позитивних до негативних. Због појединих расправа на Твитеру, али и чињенице да Вам у нику стоји “1244”, неки су Вас називали националистом. Какви су Вашиставови по том питању? Да ли мислите да такве поруке могу бити опасне за политички тренутак у коме се као друштво тренутно налазимо?
“Национализам се стално код нас помиње у неком негативном контекству, а ја не мислим да је национализам негативан. Негативан је шовинизам, фашизам, нацизам. Али ја национализам доживљам као љубав према духу свог народа, док патриотизам дефинишем као љубав према својој отаџбини. У том смислу немам ништа против када ме називају националистом.”
Својевремено сте рекли да никада не бисте пристали да играте геј улогу. Због чега?
“Својевремено сам рекао да је за доношење одлуке о томе коју ћу улогу прихватити потребно мало дубље проматрање и те улоге, и сценарија, и контекста пројекта и сл. Улоге, на првом месту, посматрам као професионалне изазове и тако их и бирам, и увек се трудим да не будем део клишеа. Данас у готово свим пројектима имате по једну улогу хомосексуалне оријентације.”
Ваш љубавни живот је такође тема домаћих и страних медија. Да ли Вам то смета и до које границе сте спремни да идете како бисте заштити своју приватност?
“Мој љубавни живот је баш то – мој љубавни живот. Ја га не кријем, али се трудим да својим приватним животом не скрећем пажњу са свог стваралашва. Увек има оних који желе да погедају кроз кључаоницу и да виде шта се дешава код неког другог. То је исти онај нагон због којег постоји ријалити програми. А све нас то јако удаљава од уметности, и зато се веома трудим да једном руком помажем развијање култура, а да другом руком штитим оно што скреће пажњу са тога.”
Који је највећи екстрем до којег сте ишли како бисте се спремили за улогу?
“Неки екстремни тренинзи, дијета, вожња мотора…”
По чему бисте волели да Вас људи памте?
“Волео бих да ме људи памте по ономе што сам као глумац и уметник створио. Мислим да је то нешто сто треба да остане иза човека.”
