Ево јутрос пробудих се
И наоштрих, врх свог пера
Да поздравим тебе брате
Из далеког Манчестера
Ти сигурно не знаш ко сам
Јер долазим из Шавника
Ал’ ме људи већ одавно
Препознају ко пјесника
Опјево сам Српску славу
И велике српске боли
Па ћу овим пером што га
Красе епски ореоли
Тебе брате, пред иконом
Испред крста и свијеће
Уврстити међу Србе
Што никада мријет’ неће
Јер кад гусле и гудало
Почну име да ти славе
Више никад, знадни добро
Неј умират’, горски лаве
Јер без страха и бојазни
Пред свјетом си мој Немања
Показао да се Србин
Не сагиње и не клања
На реверу свога дреса
Ти не хтједе ставит цвијет
У част оних што би с пушком
Поробити хтјели свијет
У част оних што су хулећ’
На Христову вјеру свету
У крв и сузе горке
Окупали сву планету
Оних што су починили
Небројене геноциде
Ал’ се у свом срцу због тог
Не срамоте и не стиде
Продавали црно робље
Истрјебили Индијанце
По’ свијета оковали
У синџире и у ланце
Због сафира и бисера
Што њихову красе круну
Милиони несрећника
У гробници хладној труну
Све покрали и отели
Силом, Богу на срамоту
Па и тебе хтјеше срамно
Ко српског патриоту
Да оките цвјетовима
Њиховога неког „мака“
Ал’ ти на то не пристаде
Част нека ти буде свака
Не хтје почаст одат’ оном
Што је на наш народ пуца
У грудима твојим брате
Обилића срце куца
Не хтје знамен, злочиначки
Повијене, ставит’ главе
Ал’ тим гестом, вјечно си се
Међу Србе сврсто праве
Кажу људи да и помоћ
Болесној си слао дјеци
Па Бог с неба нек те чува
И велики српски свеци
Од данас си у мом срцу
Одма неђе крај Новака
Поздравља те епски пјесник
Перошевић из Дробњака.
Славко Перошевић
