Ненад Јездић је велики уметник, најбољи глумац своје генерације, човек за пример. Јездић је патриота у најбољем значењу те речи, редак појединац који својим животом доследно следи и доказује личне, ултимативне животне принципе. Нећу нимало претерати ако кажем да је Ненад један од последњих примерака оне, по Живојину Мишићу, скоро истребљене ‘шумадијске расе’.
Овај глумац формата Павла Вуисића живи на дедовини, у родном селу код Ваљева, гаји шљиве, производи једну од најбољих ракија у Србији и има само један ‘смртни грех’ – одбија да се бави другосрбијанском политиком, неће да за ропску порцију чварака учествује у медијско-политичком хејтовању Срба и Србије и свега што има везе са овом државом и овим народом. И због тога мора бити унижен, понижен, уништен.
О отварању аутопута ‘Милош Велики’, разумете ме, говорим. О Ненаду Јездићу, који се као глумац на том, 74 године ишчекиваном догађају, појавио у улози великог књаза. И о потоњем даноноћном фашистичко-хејтерском прогону великог уметника, који је крив само зато што мисли другачије.
Брука, дакле, брука и срамота. Страва и ужас! Јездић је, само зато што је радио свој посао, само зато што се политички не саглашава са Тајкуном Ђиласом, проглашен за најгорег и најцрњег.
Више му се не признаје чак ни глумачки таленат, одједном је он само ‘Вучићев плаћеник’, крезуба сељачина која је стала на страну злог диктатора!?! Аман, заман! Па, када је то и где тако било? Када су то људи, осим у време Стаљинових гулага и Хитлерових логора, уништавани само зато што имају другачији став или политичко уверење?!
Но, свеопшта хистерија и одвратна пљувачка кампања против Ненада Јездића говори све о њима, самозваним другосрбијанским елитистима, који су, сада се то најочигледније види, ништа друго до велико, највеће зло. Они би, само када би били у прилици, буквално стрељали све оне који се усуђују да не мисле исто.
Јер, ево, сетите се – није Јездић ни први, ни последњи. Присетите се како су само због легитимног друштвеног става у јавности линчовани Мики Манојловић, Милош Биковић, Буле Гонцић, погледајте шта и како ових дана причају и говоре о Горану Бреговићу, прочитајте на Твитеру како због само једне лепе реченице о новом аутопуту позивају на линч Жељка Јоксимовића!?!
С друге стране, никоме, али баш никоме није пало на памет да оспори професионалне квалитете и уметничке домете Николе Која, Мирјане Карановић, Драгана Бјелогрлића, Влада Георгиева, па чак ни на моменте фашистоидног Сергеја Трифуновића или било ког другог радикално хејтерски оријентисаног уметника. Нећете наћи ниједан текст ни у једном ‘злом и прљавом таблоиду’ у коме неко позива да се Сергеју, Драгану или Николи забрани да раде само зато што другачије мисле и говоре.
И то јесте разлика. Кључна разлика.
Драган Ј. Вучићевић
